Хudoynazarova sayyora ravshanovnaning “Boshlang’ich sinf o’quvchilarining jismoniy sifatlarini tarbiyalashning nazariy va amaliy asoslari”



Download 0,71 Mb.
bet3/36
Sana24.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#223769
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36
Bog'liq
Sayyora .....

Муоммони ишланганлик даражаси : Абу Али ибн Синонинг жаҳон Фани олдидаги хизмати шундан иборатки оўтган даврдаги илмий фикр ютуқларини даставвал тиббиёт соҳасидаги ютуқларни умумлаштириб қолмай, ўрта асрлар фанини янада ривожлантиради. “Китоб ул Қонун фит тибб” яъни “Тибб илмлари қонуни” деган классик асари унинг шухратини бутун дунёга таратди. Дунё олимлари орасида биринчи марта жисмоний машқларни таърифлаб берган ва ўзига хос тарзда классификация қилган (системага солган) буйик олим Абу Али Ибн Синонинг хизматлари айниқса катта. Мактаб ёшдаги болалар жисмоний тарбиясини илмий асослаб берган рус олими анатом, биолог, педагог, жамоат арбоби Пётр Францевич Лесгафт (1837-1909) ҳисобланади. Е.Н. Мединский сўзи билан айтганда П.Ф. Лесгафт ўзининг жисмоний маълумот назариясини яратиш билан бирга оила тарбиясининг назарияси билан ўз ишини якунлади. инглиз олими, философи Жан Локни (1632-1704) ўз даврида маълум бўлган франсз олими Жан Жак Руссо (1712-1778) Шведсариялик олим педагог демократ Иоган Генрих Пестолотсий (1746-1827) асарлари ката рол ўйнади. Ж.Ж.Руссо ва И.Г.Пестолотсийларни педагогик таъсири асосида ХVIII асрда Германияда янги типдаги мактаб очилади. Бу мактаблар филонтроплар буржуазия одамсеварлари мактаби номини олади. Бу мактабларда купроқ ўрин жисмоний тарбияга берилган эди. Жисмоний тарбия бўйича маълум бўлган мутахассислар Г.Фит (1763-1836) Г.И.Гутс-Мутс (1759-1839) филонтропида секин аста кенг маълум бўлган неметс гимнастикаси Фридрих Людовик Ян асос солган (1778-1852) ва унинг тарафдорлари гимнастикани мактабдаги бошқа умумтаълим фанларининг энг зарурий фанларидир деб дарснинг ташкил этишнинг хилма-хил методлари В.В. Белинович, К.Х. Грантин, Н.А. Лупандина, З.И. Кузнетсова, В.Г. Яковлева, К.Д. Новиков, Л.П. Матвеев ва бошқа олимлар томонидан очиб берилган. Кейинги йилларда жаҳон педагогик илмий-тадқиқот ишларида таълимнинг самарадорлигини ошириш мақсадида турли хил методларга қизиқиш яққол кўзга ташланади ва қилинаётган ишларнинг натижаси таълим самарадорлигини оширибгина қолмай уқувчиларда миллат парварлик, ватанпарварлик, инсон парварлик, қадрятларимизга бўлган мухаббат яққол кўзга ташланади. Шу жумладан Ўзбекистонда сохани ривожланишига ўз хиссасини қўшиб келаётган мутахассислар А.Абдуллаев, Ш.Х.Холкелдиов, Р.С. Саломов, Р.Абдумаликов, Т.С.Усмонхўжаев, П.Хўжаев, Ж.Эшназаров, Х.А.Мелиев Т.Юнусов, Т.Холдоров, Ф.Қ.Ахмедов, А.Содиқов, Ш.Ў.Атамуродов, Ж.Ғ.Йўлдошев, С.А.Усмонов, Р.И.Исмоилов, О.А.Рихсиева, К.П.Тен, А.Б.Суник, Н.В.Зисман, Ю.С.Шоломицкий, Ю.А.Ковалёв., Э.А.Қўшбахтиев, С.Г.Арзуманов, Б.А.Қодиров ва б, каби кўплаб мутахасисларларни қилган ишларида яққол кўриниб туради.

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish