Ўзбекистон Республикаси Соғлиқни сақлаш вазирлиги Тошкент врачлар малакасини ошириш институги



Download 13,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/313
Sana01.05.2022
Hajmi13,62 Mb.
#601237
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   313
Bog'liq
Огиз бушлиги шиллик кавати Ж.А. Ризаев, 2008

Сарамас (рож а).
К асал л и к н и н г с тр е п то к о к к қўзғатувчиси 
тери ёки оғиз бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қаватига туш иб, ял л и ғ- 
л ан и ш чегарали кузатилиб, ўткир ум умий кечадиган ж араён - 
дир. С арам ас касалли ги одатда, б ем ор турли ҳаяж он л и о п е ­
рац и я ва оғир йўлдош касалликлари и бош идан кеч и р и ш и о қ и - 
батида о р ган и зм н и н г реакти вли ги пасайган болалар ва катта­
ларда, оғи з бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қаватидан ю зага келади. 
И н ф ек ц и я оғи з ш и л л и қ қ о б и қ қаватида унча катта бўлмаган 
жароҳатлар орқали: лаб ёрилиш и, ш икастланган ж ой д ан , бош - 
н и н г тери соҳасидан ўтади. Ч егараланган ёки қобикутанган са- 
рамасли яллиғланиш кам дан-кам ҳолатларда кузатилади. О рга- 
низм да тан а ҳароратининг тезда кўтарилиш и, қалтираш , оғиз 
бўш лиғи ш и л л и қ қ о б и қ қаватида эритем алар, ш и ш , о ғр и қ бел­
гилари намоён бўлади. Ш и л ли қ қ о б и қ тузилиш ининг асосли ху- 
сусиятларидан келиб чи қи б , қизарган соҳада пуф акча ва юзи 
ўлган тўқим а, ф и б р и н о з-й и р и н г караш билан қопланади. О ғиз 
атроф и те р и с и д а ва лабда четл ари тў л қ и н с и м о н эр и тем ал ар
кўринади. Регионал ли м ф а тугунлари катталаш ган ва оғрикди 
бўлади. С арам ас яллиғланиш ўчоғидан б и н аф ш а чизикди л и м ­
фангит топилади. Лаб соҳасидаги сарам аснинг қайталаниш и мак- 
рохейлит туридаги эл еф ан ти азан и н г ривож ланиш ига ёки М ел- 
керссон-Розентал синдром идаги ҳолатни юзага келтиради.
Оғиз бурчаги яллиғланиши

ялам а (заеда).
К асал л и к асо ­
сан ёш болаларда ва олиб қўйиладиган протез тақадиган ка­
ри ял арда кузатилади. О ғиз бурчаги ял л и ғл ан и ш и ривож ланган 
б олаларнинг оғи з бурчагида дои м и й м угузланиш ва сўлак а ж ­
ралиш и сезилад и, натиж ада с тр е п то к о к к ки ри ш и учун қулай 
ш ароит ҳози рл ай д и , п ротез т а қ қ а н л а р н и н г п рикуси пасаяд и
ва оғи з бурчагида бурм алар п айдо бўлиб и н ф ек ц и я туш иш и 
учун ш ароит туғдиради.
Ҳ ар қандай ҳолатда ҳам ж араён оғи з бурчагида ф л и к тен а- 
л ар ҳосил бўлиш и б илан бош ланади. Ж ароҳатланиш о қи б ати - 
да ш и л л и қ қ о б и қ қават ти л и н и б , ўрнида э р о зи я ҳосил бўла- 
ди. О ғиз бурчагида ж араён н и ж ой л аш и ш и ва кеч и ш и э р о зи я - 
ни н г кечиш и, чизиқпи тури пайдо бўлиш и б илан изокаанади. 
Л аб д о и м и й торти ш и ш и натиж асида қонайдиган бўлиб қола- 
ди ва устида қонли - йирингли қоплам али ёр и қ л ар кўринади. 
Т ери атроф и қизарган, баъзан кучсиз и н ф и л тр ац и я кузати ла­
ди. А йрим ҳолатларда ж араён атроф териларга ва оғиз бўш лиғи


Они 
OyuLtum ши.ииқ 
қавати ва лабнинг ўзига хос юҳумли хамда паразитар касаллиюгари
67
ш и л л и қ қ о б и қ қаватига тарқалади. С треп тококк ли о ғи з бурча­
ги ял л и ғл ан и ш и н и ачи тқи л и ял л и ғлан и ш д ан ф аркдайм из: оқ, 
осон ю линувчи караш н и н г ҳеч қандай қоплам асиз бўлиш и ачи- 
тқ и ли ял л и ғлан и ш учун хосдир.

Download 13,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   313




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish