Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

1-2 
мкм дан 

мм ва ундан каттарок 
■югараларда 
узгариши мумкин. Алохида булутлар ва куюн 
(

орнадо)лар 
бир неча ун метрлардан 
100 
км гача улчамга эга. Хаво 
массалари, 
циклонлар, антициклонлар, атмосфера фронтларининг 
булут тизимлари 
юзлаб километрлардан 
1000-2000 
км гача улчамни 
1ЛШКИЛ этади. Спиралсимон булут тизимлари, тез хаво окимлари ва 
узун 
тулкинлар энг йирик объектлар булиб, уларнинг масштаби Ер 
улчамлари 
билан таккосланади. Куриниб турибдики, юкорида 
i лнаб 
утилтан объект ва ходисаларни >Фганиш учун турлича 
| адкикот 
усуллари талаб этилади.
13


1.4. Атмосфера физикасининг бошка фанлар билан алокаси
Атмосфера жараёнлари, объектлари ва ходисаларини урганиш 
бошца фанларда, биринчи навбатда физика конунлари, хусусан, 
унинг механика ва термодинамика булимлари, электромагнит 
Ходисалар, шу жумладан оптик ходисалар, модда тузилиши хакида 
урнатилган катор конунларга таянади.
Замонавий атмосфера физикаси узининг тадкикогларида 
математик методларлт
кенг фойдаланади. Уларга, хусусан, 
дифференциал ва интеграл хисоблаш, дифференциал тенгламалар- 
ни ечиш усуллари, математик статистика ва эхтимоллар назарияси
назарий механика ва бошкалар киради.
Атмосферадаги купгина жараён ва ходисаларни урганишда 
география, астрономия
ва 
кимё
асосларини билиш зарур.
Атмосфера жараёнларининг Ернинг сув кобиги ва куруклик 
катламида содир булаётган жараёнлар билан чамбарчас богликлиги 
океанология, гидрология, геодезия, сейсмология каби фанлар билан 
узаро алокад орлик заруриятини юзага келтиради.
Атмосфера объектлари ва жараёнлари хусусиятларининг узига 
хослиги 
атмосфера 
физикасининг 
ривожланиши 
жараёнида 
мустакил фан илмий сохаларининг ажралиб чикишига олиб келди.
Улар 
урганаДиган 
объектлари ва бу объектларни тадкик 
килишнинг методик хусусиятлари билан узаро фаркланади. 
Фаннинг бундай йирик сохаларига куйидагилар киради:
Динамик (ёки назарий) метеорология
- бу фан сохасиниш 
асосий вазифаси, биринчидан, атмосфера харакатлари ва улар 
билан боглик атмосферадаги энергия узгаришларини назарий 
физика, турубулентлик назарияси, атмосферадаги радиацион ва 
бошка физик жараёнлар назарияси коидалари асосида урганиш. 
Иккинчидан, атмосфера жараёнларини гидродинамик (сонли) 
прогнози усулларини ишлаб чикиш. Бу фан сохаси доирасида 
атмосфера чегаравий к,атлами физикаси
деб номланган мустакил 
фан сохаси шаклланди.
Синоптик метеорология
- катта 

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish