Word матн мухаррирлари ва унинг ёрдамчи тугмалар гурухлари билан танишиш



Download 2,53 Mb.
bet37/62
Sana11.04.2022
Hajmi2,53 Mb.
#544451
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   62
Bog'liq
KOMPYUTER HAQIDA Word

9.2. Интернет тарихи.
Интернет бу XX асрда кашф этилган телекоммуницион ва компьютер тармоклар мажмуидир. Унинг тарихи 1960 йилларидаги Кариб мажорасидан сунг, АКШнинг илмий марказларидан бири булган RAND CORPARATION корхонаси биринчи марта бутун мамлакатни камраб оладиган марказлашманган компьютер тармогини яратишни таклиф килгандан бошланади. Бу лойихани амалага оширишдан максад харбий муассасалар, илмий ва укув марказлари компьютерларни бир тармокка бирлаштириб, бошкаришни марказлаштириш эди. Максад ядро куроли хужумига хам, тармокнинг бир неча кисми ишдан чиккан холда хам ишлаш фаолиятини саклаб коладиган системани яратиш эди. Бундай системани тармоклар сони куп булгандагина амалга ошириш булар эди. Шундай килиб Internetга асос солинди.
1964- йили 4 тармокдан иборат АКШ нинг энг нуфузли текшириш институтларида жойлашган ARPANET тармоги яратилди. Бошида олимларнинг тадкикот ишларида фойдаланилган тармок, кейинчалик уларнинг сафсата сотишнинг сотишнинг компьютерлашган занжирига айланади. Аммо шундай тармок яратишнинг узи катта муваффакият эди. 70-йилларда тармок анча усди. Энди тармокнинг тузилиши унга хохлаган компьютерларни улаш имкониятини берди. Кейинчалик 1974-йилда тармокларни бирлаштирувчи TCP/IP протоколи тузилди ва тармокнинг ривожланишига туртки булди. Чунки тармокка ихтиёрий компьютерни улаш имконияти пайдо булди. 1983-йилда ARPANET-INTERNET деб атала бошланди ва жуда кучли, бир-бири билан богланган компьютерлар ва трмоклар тупламидан иборат системасига айланди.
1980-йиллар INTERNETнинг кескин усиш даври булди. Компьютерларнинг марказлашмаган бошкариш тармоги билан богланиш схемаси бутун дунёга таркалди ва чет эл тармоклари ташкилотчилари АКШ тармогига уланишга рози булишди. INTERNET нинг бутун дунёни камраб олиши куйидаги тармокларнинг кушилиши хисобига булди. NSFNET - АКШнинг илмий-тадкикот институтларини, корпорация ва хукумат идораларини бирлаштирувчи тармог. (1980 йил) EUNET (Europe Union Network) - Европанинг UNIX операцион ситемасида ва UUCP хамда TCP/IP да ишлайдиган машиналари тармоги. Маркази Амстердам шахрида. (1982 йил) EARN (European Academic Research Network)- Европанинг укув, илмий-текшириш ва тадкикот муассасаларининг тармоги (1983 йил) JUNET - Япониянинг UNIX машиналари тармоги (1984 йил) JANET - Буюк Британиянинг бирлашган академик тармоги (1984 йил)
Шулардан NSFNETни - Internet Blackbone ёки "интернетнинг асоси" деб аташади. Ташкил этилган вактда 1980 йилда у 56 Кбит-с тезлигида ахборот узата олиш кобилиятига эга эди. 1988 йилда эса унин тезлиги 1,544 Мбит-с ошди. 1991-йили NSFNET тармоги такоммилаштирилди ва узатиш тезлиги 44.736 Мбит-с га етди.
Интернетга уланган компьютерлар сони 1987 йилда 10 000 булса, 1989 йилда 100 000 тага етди, 1995 йилда эса 6,5 миллион деб хисобланган. Хозирги кунда эса дунёнинг 150 дан ортик мамлакатида 100 милионлаб компьютерлар Интернетга уланган булиб, хар ойда тармок абонентлар микдори 7-10% ортиб бормокда. Internet даги компьютерлар аксарияти АКШ да жойлашган.
90- йиллар INTERNET да хизмат тармоклари ташкил килинган давр булди. 1990 йили Билл Хилан, Элан Эмтидж ва Питер Дейч ARCHIE программасини ишлаб чикишди. 1991 йили Брюстер Каале WAIS программасини тузди, Миннесота университетида Пол Линднер ва Марк Мак-Кайл томонидан Gopher программаси тузилди. 1992 йилда Невада штати университетида яратилган Veronica системаси ишга туширилди ва шу сабабли тармокдаги компьютерлар сони миллиондан ошиб кетади.
Аммо Internet нинг 90-йиллардаги ривожланишига асосий сабаб World Wide Web (Бутун Дунё Тармоги) нинг тузилиши булди. Уни биринчи нусхасини 1990 йилининг ноябрида CERN (Европа атомни текшириш маркази) ходими Тим Бернс-Ли яратди, лекин 1992 йилгачи ишга туширилмади. 1993 йилда NCSA (National Center for Supercomputer Applications, Суперкомпьютерли Хисоблаш Миллий Маркази) томонидан Mosaic программаси ишлаб чикарилди ва шу йил охирига 200 та WWW сервер ишга туширилиб WWW буйича ахборот окими 1% ни ташкил килган.
Internet ва WWW бир хил эмас. Internet бутун дунё компьютерлар тармокларининг тупламини белгилайди ва турли хил компьютер хизматларини курсатади. Бу - E-mail электрон почта, Usenet телеконфиренциялари, FTP маълумот файилларини узатиш системаси, Telenet узокдан терминалга кириш системаси, Gopher системаси ва Бутун Дунё Тармоги- WWW. Демак WWW Internetнинг факатгина бир кисмидир. Лекин у жуда тез ривожланмокда.
WWW - Internet нинг оммабоп хизмат туридир. Унга уланиш учун компьютер билан модем етарлидир. Шунинг учун Бутун дунё тармоги бутун олам ахборотлар омбори-кутубхонага айланиб колади ва у дунёга ёйилади. WWW да маълумотлар сахифаларда жойлашади. WWW сахифаларнинг сони охирги 3 йилда юз миллиондан ошиб кетди. Бу сахифаларнинг эгаси ким? Улар йирик корпорациялар ёки кичик корхоналар, университет ва мактаблар, ташкилотлар, журнал ва рузномалар ёки оддий шахслардир. Бу сахифаларда турли-туман маълумотлар жойланади. Хозирги кунда WWW ахборот олишнинг ва таркалишнинг энг кулай усулидир. У унга кирувчи ва уланган барча компьютерларнинг узаро маълумотлар алмашиш имкониятини яратиб беради.

Download 2,53 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish