Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

Миразиз Миртожиев
Миразиз Миртожиев узбек тилшунослигининг таникли, етук 
вакили, филология фанлари доктори (1990), профессор (1993).
Миразиз Миртожиев 1927 йилда Тошкентда тугилди. 1953- 
1958 йилларда Низомий номидаги Тошкент давлат педагогика 
институтида таълим олди. 1964 йилда лексикограф олим 3. М. 
Маъруфов рахбарлигида “Узбек тилида лексик омонимларнинг 
таркиб топиши” мавзусида номзодлик, 1990 йилда “Узбек 
тилида суз кучма маъноси 
ва унинг манифестациям” 
мавзусида докторлик диссертациясини химоя килди.
М. Миртожиев узбек тилшунослигининг катор сохалари: 
фонетика, 
лексикология, 
семасиология, 
лексикография
терминология, тил тарихи ва бошка йуналишларда баракали 
ижод килиб, 
мукаммал асарлар яратди. Булар: 1. «Узбек 
тилида полисемия» (1975), 2. «Узбек тилининг изохди лугати.» 
1-2-томлар (хамкор, 1981), 
3. «Тил ва маданият» (хамкор, 
1992), 4. «Х,озирги узбек адабий тили. Фонетика.» (1999), 5. 
«Хозирги узбек адабий тили» (2004), 6. «Узбек тилининг 
изохли лугати» (хамкор, 2006) 7. «Узбек тилидаги феъл 
валентликлари» (2007), 
8. «Гап булакларида семантик- 
синтактик 
номутаносиблик» 
(2008).9. 
«Узбек 
тили 
ва 
тилшунослик илдизлари» (нашрда), 10. «Узбек тили назарий 
фонетикаси» (кулёзма) ва бошкалар.
Проф. 
М. 
Миртожиевнинг, 
айникса, 
лексикография 
сохасидаги тадкикотлари тахсинга лойик. У узбек тилининг 
катор изошли лугатларида уггиз беш босма табок хажмдаги 
лугат маколалари билан 
фаол иштирок этган. Шунингдек, 
электроника, юкори молекуляр кимё ва этимология сохасида 
тузилган лугатлар да хам хамкорлик килган.
Олим мустакиллик даврида абитуриентларнинг олий укув 
юртлари кабул тестларига тайёргарликлари учун туккизта 
кулланма хам нашр эттирган.
www.ziyouz.com kutubxonasi


М. Миртожиев хозирда “Узбекситон миллий энциклопе- 
дияси”нинг узбек тилшунослиги йуналиши буйича маслахдтчи 
сифатида хам фаол иш олиб бормокда.
Муаллифнинг “Узбек тили ва тилшунослигининг илдизлари” 
номли нашрдан чикиш арафасида турган жидций тадкикотида 
узбек туркларининг Урта Осиёда таркалишини гипотеза 
асосида эрамиздан олдинги X асрга, узбек тилшунослигининг 
юзага келишини эса фактлар асосида VIII асрга боглайди.
Олимнинг туркий туб феълларнинг сунгги товуш тараккиёти 
ва нисбат категорияси, шунингдек, умуман туркий туб сузлар 
хакидаги катор илмий маколалари, жахон ахамиятига эга 
туркологик хдмда олтойшунослик конференцияларида килгак 
маърузалари хам жиддий ишлардан биридир, унинг турколог 
сифатидаги фаолиятининг тасдигидир.
Азим Хожиев
Азим Хожиев узбек тилшунослигининг атокди вакилларидан 
бири, кенг камровли сермахсул олим, филология фанлари 
доктори (1968), УзФА академиги (2001).
Азим Хожиев 1933 йилда Тошкентда тугилди. 1951 - 1956 
йилларда х,озирги УзМУ (собик ТошДУ)нинг филология 
факультетида укиди. 1956 йилда шу университетнинг аспиран- 
турасига укишга кирди. 1960 йилда В.В.Решетов рахбарлигида 
«Хозирги замон узбек тилининг хозирги замон феъли» мавзу­
сида номзодлик, 1968 йилда эса «Эди, экан, эмиш туликсиз 
феъли» мавзусида докторлик диссертациясини химоя килди.
А.Хожиев узбек тилшунослигининг, асосан, лексикология, 
семасиология, 
морфология, 
суз 
ясалиши, 
орфофафия, 
терминология ва лексикография сохалари буйича фундаментал 
асарлар яратди. У фанимизда синчиков тилшунос - феълшунос 
олим сифатида хам танилди. Унинг асосий асарлари: 
1. 
«Кушма сузлар имлоси ва лугати» (хамкор, 1961). 2. «Узбек ти­
лида кушма, жуфт ва такрорий сузлар» (1963). 3. «Узбек тилида 
кумакчи феъллар» (1966). 4. «Туликсиз феъл» (1970). 5. «Феъл» 
(1973). 6.«Узбек тили синонимларининг изохли лугати» (1974).
7. «Узбек тилида форма ясалиши» (1979). 8. «Хозирги узбек
www.ziyouz.com kutubxonasi


адабий тили» (х,амкор, 1980). 9. «Узбек тилининг изохли 
лугати» (хамкор, I том, 1981). 10. «Лингвистик терминларнинг 
изохли лугати» (1985). 11. «Узбек тилида суз ясалиши» (1987). 
12. «Хрзирги узбек тили фаол сузларининг изохли лугати» 
(хамкор, 2001) 13. «Узбек тилининг изохи лугати» (хамкор, 
2006) ва бошкалар.
Олимнинг айникса, узбек тили морфемикаси, суз ясалиши 
сохасидаги 
ва изохли лугатлар яратишдаги хизматлари 
тахсинга сазовордир. Муаллиф морфемика хакида, унинг 
урганиш объекта хакида шундай дейди: «Морфемика сузнинг 
неча морфемадан ташкил топишини урганмайди, балки 
морфемаларнинг турини ва хар бир турига хос хусусиятларини 
урганади».1 Бу морфемик сатх бирлиги булган морфеманинг 
объективлигини эътироф этувчи ва ана шу объектив бирликни 
урганувчи 
алохида 
тилшунослик 
булимининг 
вазифаси 
хакидаги хакикий илмий баходир.2
А.Хржиевнинг лексикография сохасидаги катта хизмат- 
ларини хам алохида таъкидлаш лозим. Айникса, унинг изохли 
лугатлар яратиш фаолияти - «Узбек тили синонимларининг 
изохли лугати» асари филологлар, шоиру ёзувчилар, мактаб 
укитувчилари учун кимматли манба сифатида хизмат килиб 
келмоада. Ушбу тадкикот узбек тилининг хакикатан синоним-., 
ларга бой тил эканлигини лексик синонимлар - уларнинг 
синонимик каторлари оркали исботлаб беради. Лугатнинг хар 
бир маколаси: 1) синонимик катордан; 2) синонимик катордаги 
сузлар учун умумий булган маънонинг изохидан; 3) синонимик 
катордаги хар бир сузга хос хусусиятнинг таърифидан; 4) 
синонимик катор ва хар бир синонимга берилган таърифни 
тасдикловчи мисоллардан ташкил топади.3 Лугатнинг мухим 
жихатларидан яна бири шуки, муаллиф синонимик катор 
бирликларининг 
узаро 
нозик, 
сезилар-сезилмас 
маъно 
фаркларини хам ишонарли курсатиб беради.
1 А.Хожиев. Сузнинг морфологик ва суз ясалиш структураси. Узбек тили ва 
адабиёти. Ж. 1976. 30-31 бетлар
2 А.Нурмонов. Уша асар, 182-183-бетлар.
3 А.Хожиев. Узбек тили синонимларининг изохли лугати. -Т, 1974, 6-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Олимнинг мустакиллик даврида 
хамкорликда яратган 
«Хозирги узбек тилидаги фаол сузларнинг изохди лугати» 
асари х,ам лотин ёзувида яратилган мухим манбалардан -
лугатлардан хисобланади.
Рахматулла Контуров 
Рахматулла 
К^нгуров 
(1933-1994) 
таникли 
олим, 
филология фанлари доктори (1982), профессор (1984).
Рахматулла Контуров 1933 йилда Жиззах вилоятида 
тугилди. 1947 йилда урта мактабни, 1951 йилда Жиззах 
педагогика билим юртини, 1956 йилда СамДУни тугатди. 1956 
йилдан умрининг охиригача ушбу университетнинг “Узбек 
тилшунослиги” кафедрасида хизмат килди, 23 йил давомида 
мазкур кафедрани бошкарди.
Олим 
1962 
йилда 
проф 
У.Турсунов 
рахбарлигида 
“Хозирги узбек адабий тилида тасвирий сузлар” мавзусида 
номзодлик, 1982 йилда “Узбек тилида от формасини ясовчи 
морфемаларнинг семантик-стилистик хусусиятлари” мавзусида 
докторлик диссертацияларини химоя килди.
Р.Кунгуров асарларининг сони 300 дан ортик булиб, бу 
манбалар тилшуносликнининг деярли 
барча 
сохаларига, 
айникса, стилистика, нутк маданияти, лексикография, морфо­
логия ва топонимикага багишланганлиги билан эътиборга ло- 
йикдир. Булар: 1. “Узбек тилида тасвирий сузлар” (1966). 2. “Уз­
бек тили грамматикаси ” (1975) 3. “Узбек тили стилистикасидан 
очерклар”(1975). 4. “Узбек тилининг тасвирий воситалари” 
(1977). 5. “Узбек тилининг чаппа лугати”(1977). 6. “Узбек тили­
нинг морфем лугати” (1977). 7.“Узбек тилида узгармайдиган 
сузлар. 1,2 кисмлар” (1978, 1980). 8. “Субъектив бахо форма- 
ларининг семантик ва стилистик хусусиятлари” (1980). 9. “Зул- 
фия поэзиясининг лугати” (1981). 10. “Узбек тили стилистика- 
си” (1983). 11. “Узбек тилининг функционал стиллари”(1984).
12. “Нутк маданияти асослари” (1984, 1985, 1986). 13. “Чуваш 
тилининг чаппа лугати” (1987). 14. “Нутк маданияти ва 
услубият асослари” (1992). 15. “Эпистоляр жанрнинг тузилиши 
ва унинг айрим тил хусусиятлари” (1992) ва бошкалар.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Р.Кунгуров кенг камровли олим сифатида Самарканд 
стилистика мактабининг асосчисидир.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish