Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

 
Фойдаланилаётган адабиётлар 
 
1. Стародубцева А.И., Сергунов В.С. Практикум по хранению зерна, М., 
Агропромиздат, 1987 г. (75-86 бетлар). 
2. Трисвятский Л.А. Хранение зерна, М., Агропромиздат, 1986 г. (136-174 , 
320-340 бетлар). 
3. Хаитов Р.А., Зупаров Р.И., Раджабова В.Э., Шукуров З.З. Дон ва дон 
махсулотларининг сифатини бахолаш хамда назорат килиш, Т. 
Университет, 2000 й. (70-75 бетлар). 
4. Хаитов Р.А., Раджабова В.Э. " Дон ва дон махсулотларини саклаш 
технологияси" курсидан тажриба ишларини бажариш учун услубий 
кулланма. Бухоро, Муаллиф, 2001. (18-27 бетлар). 
5. 3 - плакатлар туплами. 
6.1. Зараркунандаларнинг туркумланиши ва уларнинг дон захирасига 
тушиши. 
Дон массасида микроорганизмлар билан бир каторда кузга ку-
ринадиган ва куринмайдиган тирик организмлар мавжудки, улар 
зараркунандалар деб аталади. 


Асосий зараркунандалар хосилни йигишда ва унга кадар донга 
урнашиб олиб, сунгра дон билан бир шароитда яшай бошлайди. 
Зараркунандалар уз ичига insekta синфига кирувчи миллиондан ортик 
турли хашоратларни олади. Хашоратларни урганувчи фанни эса - 
энтомология 
фани 
деб 
юритилади. 
Дон 
массасида 
учрайдиган 
зараркунандаларни куйидагича туркумлаш мумкин. 
 
 
 
 
 
6.2. Дон захираси зараркунандаларнинг умумий тавсифи. 
Хашоратларни умумий характеристикасини ургансак, улар ташки 
мухитдан химояланиш учун эпителия кобиги билан уралган. Эпителияни 
копкок кавати ураб олади. Копкок - каттик хитин моддасидан ташкил 
топган. Хитин бу кимёвий таркиби буйича азот ушлаган полисахариддир.
Копкокнинг таркибига хитиндан ташкари оксил ва азот ушламаган 
бирикмалар хам киради. Азот ушламаган бирикмалар - кутикулин.
Кутикулин моддаси липидлар бирикмасини намоён килади. 
Нафас олиш системасини - трахея ва трахеоллар ташкил килади. 
Хашоратлар махсус нафас олиш аппарати ва бутун танаси билан нафас 
олиши мумкин. 
Хашоратларнинг озикланиш системаси - кемирувчи ёки сурувчи 
огизчалардан бошланади. Сурилган моддаларни организм ичида ге-
молимфалар тошийди. Гемолимфалар суюк плазматик кисм ва гемоцит 
хужайралардан ташкил топган. 
Деярли барча хашоратлар айрим жинсли организмлардир. Эркак ва 
ургочи хашоратлар бир-биридан ташки тузилиши,катта-кичиклиги билан 
фарк килади. Харакатланиш органлари - уч жуфт оёкчалардан ташкил 
топган. 
Хашорат ва зараркунандаларнинг сезги органлари бу асосан 
муйловчалар ва тананинг барча жойларидан усиб чиккан туклардан иборат. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish