Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

М . Р асулов
161
www.ziyouz.com kutubxonasi


Республикамизнинг бозор икгисодиётига утишидаги бош- 
ладаич даврда чет мамлакатлар билан *еч кандай алока, яъни 
икгисодий алока, мустакил ташки савдо булмаган. Респуб- 
ликанинг жадон икгисодиётига кушилиш 
хукукр
ва имко- 
ни булмаган эди.
Узбекистан мустакдлли кка эришгандан 
c ÿ H r
бу имкони- 
ятларнинг барчаси секин-аста кулга киритилди ва киритил- 
мокда.
Шуни ?^ам айтиб утиш лозимки, республикамизнинг 
икгисодий имкониятлари жуда юкоридир. Катга \ажмда 
(5 млн гектарга якин) сурориладиган ер мавжуд. Бу жуда 
катта бойлик. Жуда куп микдорда тур л и казилма бойлик- 
лар мавжуд. Буларнинг ичида мис, олтин, кумир, нефть, 
газ кабиларни алокида кайд килиш мумкин. Узбекистон- 
да 700 та кон бор. Марказий Осиёга нисбатан олинса, 
нефтнинг 31%, табиий газнинг 40%, кумирнинг 55%, газ 
конденсатининг 74%, пахта толасининг 75%, ме^нат ре- 
сурсларининг 40% Узбекистонга TÿFpH келади. Иклими ва 
умуман, табиий шароит деданчили к учун жуда кулай. Энг 
мукими шуки, республикамиз халки меднаткаш, токат- 
ли ва матонатли халк- Вояга етганларнинг умумий билим 
даражаси юкори. Мамлакатимизда жуда кенг ривожлан- 
ган укув, илм-фан тармоклари мавжуд.
Президентимиз И.А. Каримов айтгандек, — “Узбекис- 
тон келажаги буюк давлат деб таъкидламок учун барча 
асослар бор: табиий бойликлар, унумдор ер. кУДратли 
икгисодий ва илмий-техникавий, инсоний ва маънавий 
салох,иёт мавжуд” 1.
Бундай йирик-йирик имкониятлар мамлакатимизда бо­
зор муносабатларига утишни тезлаштириш ва юкори дара- 
жали икгисодиётни куриш имкониятлари бор эканлигидан 
далолат беради ва куп утмай жа^онда илБор мамлакатлар 
^аторидан урин олиши мумкинлигини курсатади. Чунки 
Узбекистон бунинг учун зарур барча ички ва ташки имко- 
ниятларга эга. Муаммо шу имкониятлардан самарали фой- 
даланиш шароитини яратувчи ва ракобатлантирувчи куч 
Кисобланган бозор муносабатлари ривожини таъминлашда- 
дир.

И. А. Каримов.
Узбекистон сиёсатининг устувор йуналишлари. 1993, 
“Узбекистон”, 34-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


1. Узбекистонда бозор тарихи. ХУДУДимизда бозорнинг 
тарихи катта. Чунки у кддимлардан мавжуд. Узбекистонда 
бозор тарихини Турон, Мовароуннахр, Туркистон, рус му- 
стамлака ва совет империяси даврларига булиш мумкин.
2. Узбекистон худудида бозор муносабатлари мавжуд- 
лигига кдрамай, хеч вахт бозор ицтисодиёти даври булма- 
ган. Бунинг сабаби товар ишлаб чик,ариш ва муомаласи- 
нинг юк;ори даражали тарак^иётининг булмаганлигидадир.
3. узбекистонда бозор ик,тисодиётига утишнинг бошла- 
HFH4 даврида хал к; хужалиги холати йирик салбий холатда 
б^либ, бунинг энг асосийлари самарасиз ик^исодий алок^а- 
ларнинг мавжудлиги, халк, хужалиги тузуми (структураси)- 
нинг Республика манфаатини акс этмаслиги, техника дара- 
жасининг пастлиги кабилардан и борат.
4. Республикамизда бозор ихтисодиётига утишни муваф- 
фа^иятли амалга оширишнинг барча имконюгглари бор. Мам- 
лакатимиз ривож топган бозор ик^гисодиётига эга булиши 
учун жуда катта имкониятларга эга.
МАВЗУ БУ Й И ЧА
с а в о л л а р
в а
т у ш у н ч а л а р
1. Узбекистонда бозорнинт тарихийлигини кдндай тушунасиз?
2
. Узбекистан худудида бозор мавжудлиги ва м ицёсини асосий давр- 
лар буйича айтиб, тушунтириб бсринг.
3. Рус мустамлака даври ва совет имиерияси даврвдаги Узбекистонда 
бозорнинг а*воли, даражасини кенг талклн к,илиб беринг. Агар бунда маъ- 
лум мисоллардан фойдалансангиз жуда яхши б^лади.
4. Узбекистоннинг “капитализмсиз ривож и” н и бозор муносабатлари- 
га таъсирини к^ндай талк,ин кдпасиз?
5. Совет империясидан долган Узбеки стон халк. х^ж алигининг *ола- 
тини туш унтириб беринг.
6
. Узбекистонда бозор икгисодиёти истицболи ва бундаги мавжуд 
имкониятлар ним алардан иборат?
VIII. УЗБЕКИСТОНДА БОЗОР МУНОСАБАТЛАРИГА 
УТИШДАГИ МУХИМ АСОСЛАР
М И Л Л И Й М О ДЕЛ
Бозор муносабатларига утиш ва бозор иктисодиёти- 
нинг шаклланишида мамлакатлар учун умумийлик м ав­
жуд, яъни бу жараённинг барча давлатлар учун умумий 
хисобланган конун, конунийлик, ик;тисодий вок;елик-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лари булиб, улар зарурий кучга эгадир. Биз юкоридаги 
мавзуларда буларнинг асосийларини куриб чикдик. Мулк 
шакллари турлилиги, хужалик ю ритиш нинг эркинлиги, 
талаб ватаклиф нинг шаклланиши, рацобат шароити, бадо 
эркинлиги ва бозор ба^о мувозанати, давлат ик;тисодиё- 
ти мавжудлиги билан аралаш ицтисодиёт барк,арорлиги 
кабилар мамлакатлар шароитлари, улардаги мавжуд ху- 
сусиятлардан кдтъи назар бозор ик,тисодиёти учун зарур 
ш артдирки, буларсиз бозорни умуман тасаввур этиб 
булмайди.
Бозор и ктисодиётидаги умумийликнинг яна бир томо- 
ни — бу мамлакатларнинг бозорга утишдага ва уни ривож- 
лантиришдаги тажрибаларидан фойдаланишдир. Чунки хеч 
бир мамлакат алодида холда, бошкдлардан ажралган тарзда 
бу жараённи амалга оширолмайди. Мавжуд тажрибалардан 
фойдаланиш ва имконий ёрдамларни к;абул кдлиш бозор 
тараккиётини гезлаштиради ва бу борадаги фаолият самара- 
дорлигини оширади.
Ш унинг учун дам бу содада, аввало бозор ик,тисоди 
асосларини билиш, унинг умумий хусусиятларини англаш 
талаб кдлинади. Зеро, анидтушунчага эга булмасдан, бо­
зор иктисодиёти умумий к,онуниятларини, жараёнини бил- 
масдан, мамлакатларнинг тажрибаларини эътиборга олмас- 
дан туриб бозорга утишда катга муваффакдятларга эришиб 
булмайди.
Бундан ташк;ари бозор ик^исодиётига таъсир курсатув- 
чи, хатго унинг барча томонларини аникдайдиган хусусий- 
ликлар мавжуд. Бу, аввало худудий белгилар, табиий долат 
булса, яна таракхиёт даражаси, икгисодий ах,вол, мавжуд 
урф-одат, миллий ва диний додиса ва омиллар дамдир. Бу 
томонлар х,еч бир мамлахатда бошкдларига ухшал'ан бир хил 
булиши мумкин эмас. Булар ва шуларга ухшаш хусусият, 
омилларни \исобга олмасдан ва уларга асосланмасдан бозор 
ик^исодиётига утиш, юмшокрок, кдлиб айтганда, хаёлий 
уринишдир. Чунки умумийлик, яъни бозор томон булган 
даракат хусусийликдан бошланади ёки мавжуд алохдда хдр 
бир мамлакат учун хос булган хусусиятларни эътиборга ол- 
ган х,олда бошланади.
Бозор ик^исодиётининг шаклланиши шу икки асос буйи- 
ча: умумийлик, яъни умуман бозор идтисодиётига хос к;онун, 
^одисалар ва хусусийлик, яъни дар бир мамлакатга хос ху-
www.ziyouz.com kutubxonasi


сусиятлар буйича амалгаошади. Бунинг бошкдча йули були- 
ши мумкин эмас. Шу икки томонни эътиборга олган *олда 
бир бутун хдракат дастури яратилади. Натижада бозор муно- 
сабатларига утишнинг й^ли белгиланади. Шунинг учун х,ам 
х,ар бир мамлакатнинг узига хос бозорга утиш йули мавжуд 
дейилади.
Бозор ик;тисодиётига утишнинг йули *ар бир мамлакат 
учун узининг миллий моделини юзага келтиради ва шу 
модел умумийлик ва хусусийлик, шу билан бирга фойда- 
ланиш керак деб маъкул топилган мамлакатлар тажриба- 
ларидан таркиб топиб, у ^аракат дастури булиб з^исобла- 
нади.

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish