Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

6-окадвая
Талаб ва таклиф мувозанати
1 куйлак 6а\рси (сум)
Талаб (дона)
Таклиф (дона)
Фарки
100
5
-4
200
4
2
-2
300
3
3
0
400
2
4
-2
500
1
5
-4
Жадвалда таклиф ва талаб мувозанатига оид мисоллар 
келтирилган. 1 куйлакнинг бахосини талаб ватаклиф га^раб 
узгаришини курадиган булсак, 5 холатдан 4 тасида талаб ва 
таклиф бахолари уртасида фарк, катга ва факдт бир холатда 
тенг булаяпти. Агар 1 куйлак 100 сум б^лса, 1 та куйлак 
таклиф этилиб, 4 харидорнинг талаби кондирилмаянти, 
аксинча — 500 с^м булса, 1 к^йлакка талаб булиб, 4 тасига 
талаб булмаяпти. Демак, факат 3-да, яъни 1 куйлак 300 сум 
б^лганида талаб ва таклиф бир-бирига мос келиб, сотувчи 
ва харидорлар келишган холда к^йлакка б^лган талаб ва 
таклиф муносабатларини т^гри хал к?ишб, бир-бирларини

— М. Расулов
113
www.ziyouz.com kutubxonasi


коплай олаяитилар. Шунинг учун \ам мисолимиздаги 1 
куйлакнинг бахоси 300 сумга туширилиб ёки кутарилма- 
гунча мувозанат таъминланмай, сотувчилар товарини сотол- 
маса, харидорлар уни сотиб ололмайдилар. Чунки харидор- 
лар курби факат 3-куйлаккатенг булса, таклиф хам шунга 
мос булиши керак, булмаса сотувчилар товарини уз зарари 
Хисобига сотиб, 
бахрнинг зарурият чегарасвдан пасайтиришга 
мажбур буладилар.
Харидорларнинг даромади мавжуд холатда фак,ат 300 
сумлик бахони кутара олар экан, куйлак сотилишини купай - 
тириш албатта бозор бахосининг пасайтирилишини талаб 
килади. Агарда мисолимиздаги мувозанат бахо 200 сумга 
тушса, албатта талаб купаяди ва 3 та куйлак урнига 4 таси 
сотилади.
Даромадни камайтирмаслик учун сотувчи мувозанат уш- 
лаши, бахо пасайиши билан таклифни кутариши керак. Чунки 
у харидорларни к^пайтириб, купрок, куйлак сотиш билан 
кутилган фойда микдорига эриша олади. Бу эса ишлаб чи- 
каришни кенгайтириш ва бозорга купрок, товар чикдриш 
йули билан хал килиниши керак. Тушумнинг купайишиги- 
на бахонинг пасайишини крплай олиши мумкин.
Таклиф ва талаб мувозанатда булиши учун булган со­
тувчи ва харидорлар харакати турт хил узгаришни уз 
ичига олади: а) мувозанатлашган товар микдори ва ба­
хосининг усиш и талабнинг усишини билдиради; б) му­
возанатлашган товар микдори ва бахосининг пасайиши 
талабнинг пасайиш ини курсатади; в) мувозанатлашган 
товар м икдорининг куиайиши ва бахосининг пасайиши 
таклиф нинг купайиш ини билдиради; г) мувозанатлаш­
ган товар м икдорининг камайиши ва бахонинг кутари- 
лиши таклиф нинг к,иск,аришини билдиради.
Бир-биридан ажралган холда иш курувчи бозор к,ат- 
нашчиларининг ечимлари хам турлича булади. Буларни бир- 
бирига мослаштирадиган ва крвуштирадиган куч бахо булиб, 
у механизм таъсири билан талаб ва таклифни бир-бирига 
я^инлаштиради, келиштиради, бир-бирига мос келадиган 
муносабатлар даражасига олиб келади. Мувофик,лик муво­
занат бахо оркали юзага келади. Бозор кдтнашчилари харака-
www.ziyouz.com kutubxonasi


тининг умумийлашуви, бир-бирларига тушунарли равиш - 
да булиши, бир-бири билан келиша оладиган даражага ет- 
казиш талаб ва таклиф мувозанатнинг юзага келиши ту- 
файли амалга ошади. Бунда хабарчи, курсаткич ролини му- 
возанат ба*о бажаради.
Талаб ва таклифнингтурлича булиши, бир-бирига турри 
келмай, ё талаб о р т и т а , ё таклиф ортик,ча булиши бозор 
мазмунидан келиб чи^ади ва бозор ицтисоди тараккиёти- 
нинг сабаби ^ам шунда. Талаб ва таклиф турлича булиш и 
билан бирга ба^о, сотиб олиш к;обилияти кабиларнинг 
узгариши рак,обат йули билан тухтовсиз узгариб туриш и 
табиий *одисадир. Лекин 

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish