Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари



Download 9,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/70
Sana03.04.2022
Hajmi9,88 Mb.
#526811
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

М . Расулов
97
www.ziyouz.com kutubxonasi


Лекин \а р кандай шароитдатоварнинг к^ймати унинг 
учун объектив асос булиб, бадо ундан юкори ёки паст 
б^лиши мумкин. Биринчи навбатда, товар бахосининг шакл- 
ланишида уни ишлаб чикдриш, истеъмолчига етказиб бе- 
ришгача булган барча мех,нат сарфлари иштирок этади. 
С^нгра куш имча махсулот киймати хам кушилиб, товар 
эгалари, сотувни ташкил этувчиларни фойда билан таъ- 
минлайди.
Ф илипп Котлярнинг курсатишича, талаб одатда фирма 
уз товарига сурайдиган энг юк;ори бахога кдратилса, фир- 
манинг харажатлари энг паст бахо билан белгиланади. 
Фирма товарнинг бахосини ишлаб чик;ариш учун кеттан 
барча харажатлар, шунингдек, так;симлаш, сотиш хамда 
куаланган фойдани кушгани х°ДДа белгилайди.
Ф ирм а харажатлари икки хилга булинади: доимий ха­
ражатлар (бино ижараси, иссиклик билан таъминланиш, 
фоизлар т^лови, хизматчилар маоши кабилар) ва ^зга- 
рувчан харажатлар (товарлар ишлаб чик,ариш хажми ^зга- 
риб туради). Ж ами харажат буларнинг 
й и р и н д и с и
булиб, 
т^лигича батога кушилиши керак. Бахонинг энг юк;ори 
даражаси талаб билан, энг пасти — харажатлар билан бел- 
гиланиш ига ^арамай, фирма томонидан бахонинг белги- 
ланиш ида рак,иблар бахоси ва бу бахрга бозорнинг таъси- 
ри хисобга олинади. Агар фирма товари рак^бларникидек 
булса, шу даражада белгилайди, булмаса харидорларидан 
ажраб крлиши мумкин. Агар товар сифати жихатидан фарк; 
к,илса, албатта буни хисобга олиб, ё пастрок в юк;орирок; 
бахо танланади. Бахо танлашда уч хил йуналиш булиши 
мумкин. Жуда паст бахо, эхтимол бахо ва жуда юк;ори 
бахо
5-жадвалда кУрсатилган йуналишларнинг ок^батлари ва 
асосларида биринчи, учинчи мулохазалар номаъкул булиб, 
бахо танлаш да асосий эътибор иккинчи йуналишга к^ара- 
тилади. Чунки бу анча реал булиб, бозор талабига як,ин 
туради.
Б озордаги батога катта таъсир кУрсатувчи омиллар- 
дан бири 
товар нафлиги
даражасидир. Харидор бозорда 
Узи учун эн г зарур ва нафли товарни ахтаради. Товар­
нинг наф келтириш хусусияти харидорнинг дидига тУгри 
келиш и, унинг эхтиёжини тула к,ондира олиши ва уму- 
ман истеъм ол жараёнида харидор тУла к,оник;иш хосил 
к;илиши кабилар билан белгиланади. Товарнинг бу хусу-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бэдони белгилашдаги асосий муло^азалар
Жуда паст 
ба\о
Ээсгимол бздо асослари
Жуда юк,ори 
ба*о
Бу бахрда фой- 
да олинмайди
Махсулот
таннархи
Рак?
1
блар ба- 
*оси ва урин- 
босар товар­
лар бахоси
Товарларнинг
хусусиятлари
Бу бахрла та­
лаб шакллан- 
майди
сияти, яъни наф келтириш хусусияти к;анчалик кучли 
б^лса, бахоси дам шунга кдраб юк;ори булади. Лекин бахо- 
нинг ортиб бориши чегарасиз булмайди, чунки н аф л и - 
ликнинг чегараси бор, у истеъм ол туйиниши билан б ел- 
гиланади. Бундан кейин бахо пасайиб боради, яъни зару- 
рий мивдор чегарасидан кейин талаб сусаяди, хатто йук, 
булиб, товарнинг нафлиги бутунлай тухтайди. Н аф л и - 
ликнинг юк;ори нук,таси ва ай нан юк,ори бахо товар и с- 
теъмолидан олинадиган энг юкори к,оник^ш чегараси б и ­
лан белгиланади.
Н аф лиликка яна истеъмол ва ^ ти хам таъсир к у р са- 
тиб, албатта бозор бахоси даражасида уз аксини топади. 
Истеъмол вак,ти канчалик кулай ва вак,тни теж аса, ха- 
ридор учун шунча маъкул булади. Айтайлик, иш билан 
банд булган ва вактини тежашга мухтож харидор куш им- 
ча бахога к;арамай, буюртма орк,али товарлар, к у п и н ч а 
озик,-овк,ат сотиб олади. М асалан, юк;ори сиф атли сут 
ва сут махсулотлари эрталаб нонуш тага етказиб бер и л - 
са, харидор ортик,ча ба\ога к,араб утирмайди. Вак,тнинг 
кадри ортиб бориши билан истеъмол к,улайлиги хар а- 
жатлари товар бахосининг ш аклланиш ида ахам иятли 
булиб боради.
Юцорида курсатганимиздек, талаб ватаклиф, уларнинг 
мувозанати бахонинг шахлланишига таъсир утказади. Талаб 
катга булса, бахо юк;ори булади, наст булса — бахо хам паст 
булади. Агарда улар уртасида мувозанат таъминланса, бахо 
уртача булади.
Бахонинг шаклланишидаги омиллар бир хил булмайди, 
бу холат вок,еликларга 
6
о е л и к

ва шароитга крраб, омиллар- 
нинг нуфузлилиги урнига кдраб таъсир даражалари 'гурлича 
булади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бахонинг шаклланишида инфляция алохида урин тугиб, 
унинг туб мазмуни бахонинг тухтовсиз к^тарилиб бориши 
натижасида пулнинг кдцрсизланишидир. Бу истеъмолчилар- 
га салбий таъсир к^рсатади. Бу ишлаб чикдриш харажатла- 
рининг усиб бориши ва товарлар так^иллигининг купайи- 
ши туфайли юзага келади. Зарарлиси — товар так^иллиги- 
дир. Инфляция жуда тезлашиб, гиперинфляцияга айланиши 
(ойлик бахо к$тарилиши 50 фоиздан юк;ори булиши) мум- 
кин. Гиперинфляция иктисодиётни издан чик,аради, уни 
бузади ва халкнинг кдшшокланиши, ишсизликнинг $гси- 
шига олиб келади. Инфляцияга кдрши кураш ва унинг тез- 
да олдини олиш жуда му*им булиб, бунда давлат катга 
роль уйнаши керак.
Бозор моделларини кУрганимизда эркин рак,обат ва 
монополия шароитларида бахоларнинг шаклланиши тур- 
ли тарзда амалга ошишини курсатиб Утган эдик. Бун га 
шуни кушиш керакки, зарурият турилганда давлат хам 
бу жараёнда иштирок этиб, омил тарик,асида таъсир этади. 
Шундай кдлиб, 

Download 9,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish