Таълим вазирлиги


Октябрь давлат тунтарилишига кадар олимларнинг ишларида молия масалалари



Download 177 Kb.
bet7/9
Sana16.03.2022
Hajmi177 Kb.
#494972
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
nazariya

Октябрь давлат тунтарилишига кадар олимларнинг ишларида
молия масалалари
. Россия молия фанининг гуллаб-яшнаши Х1Х асрнинг
охири ва ХХ асрнинг бошларига тугри келиб, бу даврда россиялик
иктисодчилар ва юристлардан И.Янжул, И.Озеров, И.Кулишер, Л.Ходский,
В.Лебедев, С.Иловайский ва бошкаларнинг энг машуур асарлари эълон
килинди.
Россиялик иктисодчи-олимлар молия фанининг хам назарий ва хам
амалий масалаларини ишлаб чикишди. Назарияда улар прагматик
ёндошувнинг вакиллари хисобланиб, “жамоа эхтиёжларини кондириш”
назарияси
нинг тарафдорлари эдилар. Бу нарса И.Озеровнинг “Молия фани
асослари” деб номланган дарслигида яккол намоён булган эди.
Давлат молиясини тадкик килиш шу даврдаги олимларнинг ишларида
асосий уринни эгаллаган эди. Таъкидлаш жоизки, бу даврда эълон килинган
ишларда хусусий хужалик молияси тугрисида масалалар, хатто бирор марта
хам, эсга олинмаган. Бир вактнинг узида, давлат даромадларига оид
масалалар: даромадлар тизими, турли давлатларда уларнинг ривожланиши,
соликларни бюджетга ундириш шакллари ва тартиблари, шу жараёнлар
устидан давлат томонидан амалга оширилган назорат, бюджет дефицитини
коплаш манбалари, давлат кредитининг ривожланиши кабилар етарли
даражада тулик тадкик килинган.
Октябрь давлат тунтарилишига кадар молиячилар томонидан
урганилган масалаларнинг бошка бир йуналиши бюджет ва махаллий
бюджетлар билан богланган. Уларда марказий бюджет вамахаллий
бюджетларнинг тузилиш масалалари ва бюджет жараёнига тегишли булган
бошка масалалар куриб чикилган.
Социал-демократик окимда молия масалалари. Шу даврнинг узида
иктисодиёт фанида социал-демократик оким ривожланиб, у К. Маркс ва Ф.
Энгельснинг россиялик издошлари томонидан такдим этилган эди. Барча
социал-демократлар учун умумий нарса, бу молиявий хаёт вокеликларини
тадкик этишда юзаки ёндошиш булиб, назарий ишланмаларнинг хокимият
учун сиёсий курашнинг бир дакикалик эхтиёжларига буйсундирилганлиги
билан характерланади. Бу окимнинг яккол намояндаси В.И.Ленин (1870-1924
йиллар) эди.
Октябрь давлат тунтарилишига кадар ёзилган В.И.Ленин ишларининг
асосий мазмуни Россия молия сиёсатини танкид килишдан иборат булган.
Купсонли маколалари ва узининг чикишларида у бюджетнинг даромадлар ва
харажатлар тизимини танкидий куриб чиккан, эгри (билвосита)
соликларнинг социал тавсифини очиб берган ва Октябрь давлат тунтарилиши
арафасида давлат молиявий ахволининг аянчли эканлигини курсатган.
1917 йилда В.И.Ленин томонидан большивеклар партиясининг
иктисодий платформаси ишлаб чикилади ва у РСДРП (б)нинг У1 съездида
кабул килинади. Унда пул, молия ва кредит масалаларига куп эътибор
каратилган эди. Хусусан, бу иктисодий платформага мувофик банк ишининг
миллийлаштирилиши ва марказлаштирилиши, сугурта ишининг
миллийлаштирилиши, котоз пулларни чикаришнинг тухтатилиши, ички ва
ташки карзларни тулашдан воз кечиш, юкори мулкий солик ва мулкнинг
усишига солинадиган соликни жорий этиш, даромад солигини ислох этиш ва
капиталистларнинг даромадлари устидан хакикий назоратни урнатиш, зеби-
зийнат буюмларига (предметларига) юкори эгри (билвосита) соликларни
жорий этиш оркали солик тизимини узгартириш кузда тутилган эди. Амалда
ана шу тадбирларнинг барчаси, пул муомаласини баркарорлаштириш ва
солик тизимини ислох килишдан ташкари, Октябрь давлат тунтарилишини
амалга ошириш жараёнида ва ундан кейинги дастлабки йилларда содир
этилди.
Кейинги йилларда В.И.Ленин томонидан амалга оширилган молиявий
муаммоларнинг тадкики, асосан, давлат олдида вужудга келган тактик
вазифалар билан боглик эди. Молиявий назорат, янги молиявий аппаратни
яратиш, давлатнинг молиявий ахволини мустахкамлаш, пул ислохотини
утказиш ва кейинги боскичларда давлатнинг молиявий сиёсатини амалга
ошириш масалалари у томонидан нисбатан фаолрок равишда ишлаб
чикилган.
В.И.Ленин ва ХХ асрнинг бошларидаги бошка марксчи-олимларнинг
ишларини тахлил килиш шуни курсатадики, улар томонидан молия хамда
асосий молиявий категорияларнинг (соликлар, бюджет, давлат кредити ва
бошкалар) роли ва мазмуни яхлит тарзда тадкик этилмаган. Бу уринда факат
давлатнинг молиявий хужалигини бошкариш билан боглик булган бир неча
хусусий масалаларнинг урганилганлигини кайд этиб утиш керак, холос.
Буларнинг барчаси Октябрь давлат тунтарилишининг дастлабки
даврларида молиявий масалаларни урганиш ундан олдинги даврнинг
иктисодчилари (И. Янжул, И. Озеров, Л. Ходский) ва уларнинг издошлари
(Я. Торгулов, И. Кулишер, Ф. Меньков) асарларига асосланишига олиб
келди. Молия фанининг бундай ахволи 1920-йилларнинг урталаригача давом
этди.

Download 177 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish