Коллапс-атамаси инфекцион касалликлар клиникасида ишлатилади.
Шок-хирургик амалиётда кулланилади.
Уткир периферик кон айланиши етишмовчилиги интенсив висуерал огирликлар пайтида (миокард инфаркида буйрак ва жигар етишмовчилигида эмболил) руй бериши мумкин. Коллапс висуерал бушликлардан, суюкликдан, ута тез бушатишдан (асцитда экссудатив плевритда) хам руй беради. Коллапсда шокдан периферик томирлар хажмига кон хажмини номутоносиблиги пайдо булади. Экстро ва интерорецептив рефлекслар таъсирида МИС ни унинг пустлог ва пустлог ости булимларини кузгалувчанлигини тез узгариши уткир кон томирлар етишмовчилигининг келиб чикишида мухим рол уйнайди.
Жигар патофизиологияси.
Экспериментда ва клиник шакилларидаги шикастланишлари беш хил синдромлар Билан киради:
-сариклик
-холемия
-жигар етишмовчилиги
-портал гипертензия
-гепатолиенал синдром
Билурубин алмашинуви.
(С33 Н36 О6 Na4 )
Киздирилган пайитда эримайди ёки куюлмайди, кораймайди. Сувда, глециринда, спиртда кучсиз эрийди. Хлороформда яхши эрийди. Кучсиз ишкор эритмаларида хам эрийди.
Одамлардаги конда билурибинни 2 хили булади:
1.Эрлихни диазо реактиви Билан зардоб аралаштирилганда тугридан-тугри реакция беради.
2.чи хили эса зардобга 2 хажм спирт кушилгандагини билвосита реакциясини беради (Вандер Берг).
Билирубинни хосил булиши РЭС системасида (жигарнинг купфер хужайрада, талокда, суяк кумигида). P.S=Эрлих реактиви таркиби, 2% парадиметиламинобензоалдегидни HCL ни 2% эритмасидаги аралашмасидан иборат
1,0 г гемоглобиндан
40мг билирубин хосил булади. Эримайди
Буйрак барьеридан утмайди.
Жигарда ферментатив реакциялар натижасида
Б огланмаган билирубин 2 молекула глюкурон кислотаси Билан глюкуронни трансфераза ёрдамида бирикиб
Б илирубин эрувчан богланган буйрак барьеридан утади
12 бармокли ичакда микрофлоралар таъсирига берилади.
с теркобилиноген (уробилиноген)
стеркобилиногенни бир кисми стеркобилин шаклида нажас Билан ташкарига чикиб кетади.
у робилиногенни конга сурилиши вена порта оркали жигарга бориб билирубин хосил килинишида иштирок этади. Бир кисми эса сийдик Билан уробилин шаклида ташкарига чикиб кетади.
1 суткада 0,2-0,3 г билирубин хосил булади.
“Трансаминазалар”
Организмда трансаминазалар куп булади (сонли) булади. Алохида ахамиятлиси
Глютаминно-аспаргин (АСТ) ва
Гютамин-аланин-трансамина (АЛТ)
Бирлик кондаги ферментни шундай микдори кабул килинганки стандарт шароитда 1 ед (микрограм) пиро-узум кислотасини хосил килсин.
Уткир гипотитнинг сариклик ва сариксиз турлари АЛТ ни микдори ортиб кетади (800 ед) АСТ эса 250-300 едга кадар ортади. Индекс 1 дан кичик булади. (0,19-0,6).
Do'stlaringiz bilan baham: |