СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet119/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Хафли гипертония.
Хафли гипертонияни Ланг касалликни асосий формасига критмаган. Унинг фикрича гипертония касаллиги хафли ва хавсиз гипертония, уз навбатида огир кечиши мумкин, лекин бошкача караш хам бор. бунга кура гипертония касаллиги хафли фазасини ва хафли гипертонияни бирламчи касаллик деб, уз навбатида буйрак хам жалб этилади натижада буйрак етишмовчилиги уремия, азотемия булар хаммаси улимга олиб келади. Таррев буйича хафли гипертония деганда касалликнинг бошиданок уткир ва тез кечувчи хисобланади. Бундай ривожланиш эркакларда аёлларга нисбатан 2 баробар куп учрайди. Касалликнинг узига хослиги куз тубининг, куриш нервининг, сургигини шиши, тур парданинг диффуз шиши ва кучли бош огриклари Билан кечади. Касалликнинг асосий асорати мияга кон куйилиши, эрта ва кеч буйрак етишмовчилигини авж олиши.
Симптоматик гипертония. Организмнинг турли патологик холатларида кузатилади (сурункали нефрит, сурункали пиелонефрит, буйрак гиперплазмаси ва унинг усмалари, тугунли периартритлар). Хозирги пайитда гипертоник холатнинг сипмтоматологиясида аортанинг торайиши асосий ахамиятга эга. Асосан коарктациянинг локализацияси бу боталов протогиннинг окиб тушадиган жойи, лекин бошка жой хам булиши мумкин. Аортанинг буйин кисмини торайиши организмнинг юкори ксимларида АБнинг кутарилишига олиб келади. Бундай холатларда тугри диагноз куйиш учун асосий ахамиятга эга нарса рентгенологик метод. Биз бунда куйидагиларни билиб оламиз.
1.олдинги проекцияда аортада дунгликни йуклиги.
2.чап коринчанинг гипертрофияси
3.ковургаларнинг узурпации.
Диогностиканинг асосий клиник белгиларидан бири бу дагал систолик шовкин, бу шовкинлар юрак учида (верхушка) ва курак орасига таркалади. Шунинг учун систолик шовкин эшитилганда ва АБ ошганда эътиборни аорта буйинчаси кисилганлигига каратиш керак. Аорта буйиннинг кисилиши хирургик йул Билан хам даволанади. Ёш болаларда оператив йул Билан тезрок кеч колмасдан килиниши керак, иккиламчи бузилишлардан олдинрок. Соловьев фикрича 10-15 ёш операция учун мос.
Г.К. Атерисклероз бир бирига патогенетик ухшашлик булишига карамай яъни мода алмашинувининг бузилиши нерв система регуляциясида узгаришлар морфологик тузилиши бу икки касалликни бир хил патологик жараён деб ишлатилмайди. Мустакил жараён булиб туриб Г.К. Атеросклероз унинг огир кечишига кушимча фактор хисобланади. Касаткина ва поздюнина изланишларига кура гипертония асосий субстатциясига утказувчанлигини ошириб, липид инфильтрация процессини егиллаштиради. Хафталик ва атеросклероз Билан огриса одамларда миокардни кискариш холати ката кизикиш уйготади.
Шунга ухшаш холатларда мускулларнинг кискариши кучининг пасайиши аник сезилади. Атеросклерозда симптом гипертония узига хос хусусияти Билан ажратиб турад. Максимал босимнинг бир меъёрда ошиши Билан ва оптимал босимни узгармаган холда булиши Билан характерланади. Регионар гипертония А.К.Б. кон томирининг аник бир кисмида махали ошиши Билан характерланади. Бунинг асосида махаллий органлари тонусини ортиши томирларда ётади. Лекин гипертоник синдромнинг ривожланишида ахамияти борлиги шубхасиз. Регионал гипертониянинг мавжудлиги купгина клинистлар томонидан тасдикланган. Юкоридаги масала Янасовский ишларида ойдинлаштирилган, Янасовский атероскелерозни регионал гипертониядан ажратишни клиник усуллар ёрдамида бажаришга харакат килган. Регионал гипертонияни муаммолари ечишни Янги ва асосий этапи француз клиницисти Виларет изланишларига тегишли клиник экспериментал формокологик изланишларни асосида авторлар кон томир системасининг хар хил кисимларининг нисбий анатомияси борлигига амин булишди. Атериянинг алохида жойларда кон айланиш режимини аорта кон босими кон томир тонуси оркали йулга куйилади. Регионал гипертонияни мавжудлиги.
Охирги пайитда Кондореллининг клиник ва экспериментал изланишлари Билан тасдикланган. (1962) у узининг изланишларини Янги электрон усуллар Билан яъни куп касаллик осциллограф, бир вакитда а.corotis ва a.Fomoralis ларнинг пульсини ёзиш Билан ва плетизмотграмма ва реограмма ёзишлари Билан амалга оширган шу Билан автор бир вакитда хам томир ичи кон босимининг ошиши хамда артериал тонусининг осишини исботлашга эришди. Р.Г.нинг механизмида Кондорелли кул оёк артериялардаги махаллий прессор рефлексларига ахамият беради, автор артериал кон босимининг ошиши кон томирининг торайишига олиб келишини исботлайди. Адреналинни кулланилиши рефлиснинг кучайишига сабаб булган бир вакитда симпатик нерв системасини блокадаси рефлексни йуколишига олиб келади. Аксон рефлекс 0,25% ли новокаин эритмаси таъсирида йуколади.
Хайвоннинг кураризацияси аксон рефлексини йуколишига олиб келмаган РГ пайдо булиш асосий механизмларига гломус тлидаги артерия венор аньстамозлар киради. Улар оркали арте рва Кен система алока булиб туради.
Патологияда гломус анастомозлар арт кон босимни арзимаган ошишида пайдо булишади. Охирги ун йилликларда веноз кон томирларнинг органлар ичи кон томирлар тонусини ошиши регуляциясида улкан рол уйнаши тасдикланган бу веноз кон томирлар бой рефлексотен худудга эга. Веноз системасининг керакли худудларнинг кузгалиши артериалларнинг хам тонусини ошишига олиб келади. Регионал гипертонияни хосил булишида веноз системани рол уйнашини охирги пайитда капулернинг гистологик изланишида тасдикланган.
Иккиламчи гипотония. Бу турдаги гипотиония асосан баъзи сурункали кон томир касалликлари, нафас овкат хазим килиш аппарати буйрак касалликлари турли хилдаги сурункали инфексия ва интоксикациялар асосида пайдо булади.
Уткир кон томир етишмовчилиги. Коллапс, шок, хушдан кетиш. Кургошин рангига ухшаган ок ранг юзларда, учкирли бурин, чаккаларда совук ва ёпишкок тер, босилган овоз, цианоз. Касал доим босик холда туради, баъзан эса аксинча кузгалувчанлик пайдо булади. Нафас олиш тез ва юзаки, пульс тезлашган ва сезилмайдиган. Олигурия одатда анурияга утувчи, тана харорати одатда тушиб кетган. Коллапс ва шок сузларини факатгина патофизиологик Фани Билан чегаралаб куймаслик керак “колабс” инфенциологияда, “шок” эса хирургияда хам куп ишлатилади.
Уткир кон томирлар етишмовчилиги Билан утадиган патологик жараёнларга шок, коллапс ва обморклар киради.Кон босимининг тезда тушиб кетиши Билан борадиган уткир томирлар етишмовчилиги синдромларига коллапс ва шоклар критилган бу синдромларни узига хос белгилари бор.
Юзлари ок кургошинли рангдаги куланкаси Билан, энсаларини совук ва ёпишкок тер Билан коплангани, бузук овоз. Нафас тезлашган ва юзаки томир уриши тез ва ипсимон. Олигурия секи наста анурияга утади тана харорати паст. Шок ва коллапс атамаларини патофизиологик нуктаси назаридан ажратиб чегараламаслик керак.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish