СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet12/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Шокнинг эриктил фазаси – кузгалиш, ташки бетокатли харакат, кичкирик, тери ва шиллик каватлари окариши, артериал ва веноз босим кутарилиши, тахикардия, баъзан сийиш ва ич келиш фазаси. Бу фазада генерализацияланган кузгалиш ва эндокрин аппаратининг стимуляцияси окибатида моддалар алмашинуви кучаяди, циркулятор таъсинланиш етишмаганда. Бу фаза нерв системаси тормозланиши ривожланиши, микдор циркуляцияни бузилиши ва О2 танкислигига олиб келади. Эриктил фаза киска муддатли ва одатда бир неча дакика давом этади. Шокнинг торпид фазаси – гиподинамия, гипорефлексия, гипотензия, тахикардия, ташки нафас бузилиши тахипноэ ёки брадипноэ, олигурия, гипотермия ва х.к. Шокнинг торпид фазаси модда алмашинуви бузилиши нейрогуморал чукурлашади регуляция ва циркулятор таъминот бузилиши окибатида. Бу бузилишлар хамма органларда бир хил эмас. Торпид фаза – шокнинг фазаси, шокнинг бирмунча типик ва узок муддатли фазаси, унинг давомийлиги бир неча дакикадан бир неча соатгача. Шокнинг торпид фазаси уз навбатида:
а) терминал фазага ва
б) кайтмас узгаришлар фазасига булинади.
Патогенез. Травматик шокнинг патогенези хозирги вактгача тулик аникланмаган. Бу ерда куйидагилар ахамиятли:

  1. Травманинг специфик факторлари

  2. Травманинг носпецифик факторлари

Специфик куйидагиларга боглик:
а) локазизация
б) Органлар функциясининг чегараланиши ва жарохатланиш
боскичига
Носпецифик факторлар:
а) рецепторлар ва нерв утказувчиларнинг таъсирланиши
б) кон ва плазмани йукотиш
в) биологик актив моддалар хосил булиши
Травматик шокнинг патогенез назарияси асосан носпецифик факторлар таъсирига боглик:

  1. Нейроген

  2. Токсемия

  3. Кон – плазма йукотилиши (биологик актив токсимия моддалар конга сурилади ва шокда падо буладиган барча узгаришларни чакиради).

Куйиш касаллиги. Термик куйиш муаммоси охирги вактда актуал масала булиб колди ВОЗ маълумотига кура, техник ривожланган давлатларда охирги йилларда бахтсиз ходисалар натижасидаги травмалар улиш сабаблари ичида биринчи уринда туради. Шулардан куйил 5,2–10%ни ташкил килади. АКШда куйишдан жабрланувчилар сони йилига 900000ни ташкил килади. Куйиш патологияси тукималарнинг факатгина махалий узгариши билан чегараланмаган. Кенг ва чукур куйиш ички органлар ва системаларни хар томонлама, узок ва огир функционал бузилишига сабаб булади, шу сабабли охирги йилларда «куйиш касаллиги» деган тушунча кириб келди. «Куйиш касаллиги» термини биринчи Вильсон 1938 йилда ишлатган. Куйишга факатгина тери копламарининг локал – термик тери зарарланишини деб эмас, балки организмнинг умумий яхлит касаллиги деб караш керак. Куйиш касаллигининг келиб чикиши даврлари яратилган. Куплаб патолог ва клиницистлар – куйиш шоки, токсемия, инфекция, холсизланиш ва согайиш даврларини ажратишади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish