СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти


Патогенез. Травматик шокни патогенези хозирги даврда хам тулик аник эмас. Бунда: 1



Download 18,25 Mb.
bet15/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Патогенез. Травматик шокни патогенези хозирги даврда хам тулик аник эмас.
Бунда: 1. травманинг махсус омиллари ва
2. махсус булмаган омиллари ахамиятга эга.
Махсуслик: 1. органнинг жойлашган жойга
2. органнинг шикастланиш даражаси ва
функциясини чегараланишига боглик

Махсус булмаган омиллар:



    1. нерв рецепторлари ва утказувчи йулларни китикланиши;

    2. плазма ва кон йукотилиши;

    3. биологик актив булган маддалар хосил булишини юзага келтиради;

Травматик шокни патогенези теорияси асосан махсус булмаган омиллар таъсирига асосланган:

  1. нейроген;

  2. токсемия;

  3. кон ва плазма йукотилиши.

Куйиш касаллиги. Термик куйишлар муаммоси хозирги кундаги долзарб масалалардан булиб коли. УССТ (ВОЗ) маълумотларига Караганда ривожланган мамлакатларда охирги йиллар давомида улим сабаблари ичида бахтсиз ходисалар натижасида олинган шикастланишлар биринчи уринда туради. Улардан куйишлар 5,2 – 10%ни ташкил килади. АКШда хар йилги куйган кишилар сони 90000ни ташкил килади. Куйиш патологияси тукималарни махаллий узгариши билан чекланиб колмайди. Катта ва чукур куйиш ички орган ва системаларни хар томонлама, узок муддатли ва огир даражада функцияларини бузилишини келтириб чикаради. Куйиш касаллигини периодизацияси даврилар ишлаб чикилган булиб, купгина патолог ва клинистлар куйидаги даврларни фарклашади: куйиш шоки, токсемия, инфекция, холсизланиш, тузалиш.
Куйиш шокини эрректель ва тропид фазалари бор. Эрректиль фаза учун умуми кузгалиш, АДни кутарилиши, тахипноэ, газлар алмашинувини тезлашиши, конда адреналин хосилларини купайиши характерли.
Торпид фаза учун юрак кон – томир етишмовчилиги, циркуляция килаётган коннинг микдорини камайиши, гемоконцентрация, уткир буйирак етишмовчилиги, олигоурия, сув – электролид алмашинувини бузилиши, уртача метоболизмнинг чукур бузилиши, жигар зарарланиши характерли.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish