СоғЛИҚни сақлаш вазирлиги андижон давлат тиббиёт институти



Download 18,25 Mb.
bet9/130
Sana25.02.2022
Hajmi18,25 Mb.
#267734
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   130
Bog'liq
Pat fizМаърузалар матни

Сабаблар (этиологик)
Ташки ва ички касалликлар сабаблари фаркланади
Ташки: механик Ички (шартли)
Физик Насл – ирсият
Химик Конституция
Биологик Ёш
Ижтимоий Жинс
Шароитлар: касалликка олиб келувчи ёки уни ривожлантирувчи шароитлар фаркланади. Улар хаммаси ички ва ташки булиши мумкин.
Ташки шароитларга, касалликни ривожлантирувчи: Овкатланишининг бузилиши, чарчаш, невротик холатлар, илгари утказилган касалликлар киради.
Ички шароитларга, касалликни ривожлантирувчи: ирсий мойиллик, патологик конституция, диатез ва бошкалар киради.
Этиологик омиллар параметрлари:

  1. гетерометрия – таъсир кучи;

  2. гетерохрония – таъсир вакти;

  3. гетеротопия – таъсир жойи. Оргонотроплик – специфик йуналган агент таъсири. Этитроп терапия кузгатувчига карши йуналтирилган даволаш йули.

МАЪРУЗА №4
УМУМИЙ ПАТОГЕНЕЗ
Патогенез (patos – касаллик, genesis – келиб чикиш) – касалликларнинг келиб чикиш механизми, кечиши, ривожланиши ва асорати тугрисидаги илм. У этиология билан узвий богланган. Патогенетик механизмлар – физиологик, шунинг учун патогенез эмас, оддий жараён генези дейиши тугри. Баъзи авторлар икки хил ёнма – ён турувчи тушунчалар: патогенез ва патокинезларни айтишади. Патогенез – бу жараённинг тарихий келиб чикиши. Патокинез – бу барча боскич ва формалар, клиник ва анатомик вариантлар билан пайдо булган жараёнларнинг ривожи.
Патогенезнинг мухим ва умумий конунияти, уни уз – узидан ривожланиши, узидан – узи харакати ва регуляциясида (бошкаришида). Бу дегани, ушбу процесс бошланиб занжир приниципи куринишида давом этади, яъни маълум сферадаги функционал система ва морфологик бирликларни уз ичига олувчи турли хил звенолардан иборат сертармок занжирдир.
Патологик жараён ривожланиши, бир органнинг ва структураларнинг жарохати, бошка орган ва структураларнинг жарохати сабабчиси булади. Бу иккиламчи жарохатлар бошка орган, структура ва функцияларнинг жарохатига сабабчи булади. Бу сабаб окибат алокаларининг ривожи, бирламчи ва иккиламчи жарохатланиш халкаси биркилишига олиб келади.
Бу халкалар патологияда – бузук доира деб аталади. Касаллик бу куплаб бузук доираларни хосил булишидан ташкил топган, барча доираларни булиш ва ажратиш зарур.
Масалан: 1) юрак пороги билан
2) метеоризм билан
Стресс (инг. stress - таранглик)
Термин патологияга биринчи канадали олим Г. Селье томонидан 1963 йилда киритилган. Селье купрок экспериментларида, лаборатор жониворлар устида (турли хил таъсирлар) турли патологик жараёнлар – интоксикация, инфекция, травма, куйиш ва бошкалар чакирувчи турли таъсирлар организмда бир хил типдаги узгаришларнинг пайдо булишига олиб келади. Бу неспецифик узгаришлар организмнинг стресс деб аталувчи холатидир. Стресс чакирувчи таъсиротлар (кузгатувчилар) Селье томонидан стрессорлар деб номланади.

Download 18,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish