Сифатларнинг номланиши таржимаси


Икки лаб. Лабда иккита махраж бор. 4 та ҳарф



Download 153 Kb.
bet2/2
Sana25.04.2022
Hajmi153 Kb.
#581531
1   2
Bog'liq
Ҳарфлар маҳражлари

Икки лаб. Лабда иккита махраж бор. 4 та ҳарф чиқади






ف


фаа

Лабдаги биринчи махраж ва ундан чиқадиган биринчи ҳарф ҳарфи бўлиб, у тепа санаая ва рубаъийя тишларининг учини пастки лабнинг ички юмшоқ жойига оҳиста теккизилганда чиқади



ب


баа

ҳарфлари икки лаб бир бирига тегиб юмилганда чиқади



م


миим



و


ваав

икки лаб чўччайганда чиқади

Димоғда битта махраж бўлиб, ундан ғунна ( ёқимли жарангли товуш) чиқади. Ғунна товуши ташдидли нуун ва ташдидли миим ҳарфларини талаффуз қилганда пайдо бўлади



ن


нуун

Ташдидли нуун ва ташдидли миим ҳарфлари талаффуз қилинган вақтда, ичкаридан чиқаётган нафаснинг йўли тўсилиб, оғиздан чиқиб кета олмайди. Сўнг нафас орқага қайтиб, танглайдаги иккита тешикдан димоғга ўтиб ғунна айланади ва бурун орқали чиқиб кетади. Ғунна товушини чўзилиш миқдори икки ҳаракатдан кўп ва кам бўлмаслиги керак



م


миим

Тилда 10 та махраж бўлиб, бу 10 та махраждан 18 та ҳарф чиқади. Улар билан танишишдан аввал, шуни яхши билиб олишимиз керакки, тилнинг ёлғиз ўзидан бирор ҳарф чиқмайди. Балки, тилда баъзи нуқталар бўлиб, ушбу нуқталар оғиз ичидаги баъзи жойларга тегиб, сўнг ҳарфлар нутқ бўлади. Тилдаги нуқталар қуйидагилардир:
1.Тилнинг туби.2.Тилнинг тубидан сал юқориси.3.Тилнинг ўртаси. 4.Тилнинг олди. 5.Тилнинг учи. 6.Тилнинг икки ёни



ق


қооф

1-маҳраж: тилнинг туби ўзининг тўғрисидаги тепа юмшоқ танглайга текканда чиқади.



ك


кааф

2-маҳраж: тилнинг тубидан сал юқориси, ўзининг тўғрисидаги тепа юмшоқ танглайга текканда чиқади



ش


шиин

3-маҳраж: тилнинг ўртаси ўзининг тўғрисидаги қаттиқ танглайга текканда чиқади.





ي


йаа



ج


жиим



ص


соод

4-маҳраж: тилнинг учи пастки санаая тишларининг тишларининг тубига текканда чиқади.



س


сиин

4-маҳраж: тилнинг учи пастки санаая тишларининг орқасига текканда чиқади



ز


заай



ث


саа

5-маҳраж: тилнинг учи тепа санаая тишларининг учига текканда чиқади.





ذ


заал



ظ


зоо



ت


таа

6-маҳраж: тилнинг олди юқори санаая тишлари билан милк уланган жойга текканда чиқади.





د


даал



ط


тоо



ل


лаам

7-маҳраж: йўғон ҳолатда тилнинг олди, ингичка ҳолатда эса тилнинг учи юқори санаая тишларининг милкига текканда чиқади



ن


нуун

8-маҳраж: Лаам ҳарфи чиқадиган жойдан сал юқорига тилнинг учи текканда чиқади



ر


роо

9-маҳраж: йўғон ҳолатда тилнинг ўртасини чўктириб, кўтарилган икки четини юқори танглайга теккизганда, ингичка ҳолатда эса, тилнинг олдини ўзининг тўғрисидаги олди танглайга теккизганда чиқади



ض


доод

10-махраж: тилнинг ўнг ёки чап ёнини ёки ҳар икки ёнини баробарига тепа адрос тишларининг ички томонига урганда чиқади

Download 153 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish