Ўрта махсус, касб-ҳУНАР ТАЪЛИМИ МАРКАЗИ касб-ҳунар коллежларининг


Индукцион электр печларида пўлат ишлаб чиқариш



Download 2,49 Mb.
bet60/115
Sana23.02.2022
Hajmi2,49 Mb.
#136024
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   115
3.11 Индукцион электр печларида пўлат ишлаб чиқариш
Печнинг тузилиши.
Печнинг афзалликлари
Печга шихта юклаш.
Индукцион печ асосан бирламчи чўлғам билан тигелдан иборат. Индуктор мис найдан, тигель эса ё кислотали, ёки асосий ўтга чидамли материалдан тайёрланади. Индукцион печнинг тигелига шахта материаллари солиниб, индукторга ўзгарувчан ток берилади.Ток берилганда тигельдаги металлар токи ндукцияланади, индукцияланган ток энергияси эса иссикликка айланади.
3.12 Амалий машғулот Электр печларда пўлат ишлаб чиқариш.
Электр печлариниг ҳоссалари.
Электр печларда пўлат ишлаб чиқариш жараёнларини таърифлаш.
Электр печларда пўлат ишлаб чиқариш жараёнларини ифодалаш.
Электр печлариниг ҳоссаларига таъриф бериш. Электр печларда пўлат ишлаб чиқариш жараёнларини такрорлаш. Электр печларда пўлат ишлаб чиқариш жараёнларини ифодалаш.
IV Мис ишлаб чиқариш
4.1 Мисли хом ашёлар ва минералларнинг таснифи
Мис минераллари.
Миснинг саноатда тутган ўрни.
Мис рангли металлар ичида ишлатилиш сохаси бўйича алюминидан кейин иккинчи ўринда туради. Мис оғир рангли металлар гуруҳига киради.Мис минераллари сульфид ёки оксид холида учраши мумкин.
Миснинг эриши ҳарорати 1083 °С.
4.2. Миснинг ҳоссалари ва ишлатилиши.
Миснинг табиатда учраши.
Сульфидли мис рудалари.
Миснинг ишлатилиш соҳалари.
Мис рангли оғир метталлар ичида халк хужалигидаги асосий кенг қўланиладиган металлар сарасига киради. Калмакир, Сари-Чукки, Каульды конларида мис рудаларининг учраши ва уларнинг асосий ишлатилиш соҳалари.
4.3. Мис хом ашёларини бойитиш технологияси.
Мис рудаларини майдалаш.
Янчиш жараёни.
Флотация жараёни.
Мис рудаларини тўғридан - тўғри эритиш ва қайта ишлаш иқтисодий Самара бермайди. Шунинг учун ҳам минора печидан бошқа қолган печлар асосан мис рудалари бойитилгандан кейингина бойитмани қайта ишлашга мўлжалланган.Майдалаш ва янчиш жараёни бир неча босқичда бир неча ҳил турлардан иборат бўлган тегирмон ва майдалагичларда олиб борилади.Бу майдалаш босқичларидан сўнг руда бойитиш жараёнига ўтилади яни бойитиш флотация ёки гравитация усуллари орқали олиб борилади.

Download 2,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish