Режа: Табиат билан жамият уртасидаги узаро муносабатлар Атроф муҳитнинг ифлосланиши Табиат ва жамият уртасидаги узаро муносабатларнинг кескинлашуви сабаблари ва оқибатлари Инсон Ер шарининг устки кисмида сифат жихатдан фаркланувчи


ХХ аср урталарида факат тошкумир ёкишнинг узидан ер юзасига хар йили 2 млрд.т. шлак чикарилган. Факат ёкилги ёкиш максадида эса 15 млрд.т. кислород сарфланмокда



Download 1,88 Mb.
bet2/2
Sana26.05.2022
Hajmi1,88 Mb.
#610013
1   2
Bog'liq
atrof muit monitoringgi

ХХ аср урталарида факат тошкумир ёкишнинг узидан ер юзасига хар йили 2 млрд.т. шлак чикарилган. Факат ёкилги ёкиш максадида эса 15 млрд.т. кислород сарфланмокда.
Хозир инсон куруклик юзасининг 60% дан ортик, кисмдан уз максадлари учун фойдаланаётяган булса (30% дан ортигида кишлок хужаликда, 11% да ерларни хайдаб экин экмокда), 20% дан ортигини турли курилишлар туфайли бутунлай узгартириб юборган (ХХ асрнинг узида бундай ерлар 250 млн.ra. га ортди), 100 млн. га ер факат шахарлар курилиши билан банд, саноатлашган худудларнинг ярмидан ортигини мухандислик курилмалари эгаллаган.
ХХ асрда амалга оширилган катор йирик кашфиётлар инсониятнинг табиатга ва унда содир булаётган ходисаларга муносабатида инкилобий узгаришларга сабаб булди. Эндиликда инсоният фан-техника тараккиётининг янги боскичига кадам куйди. Иктисодиётнинг деярли барча сохаларида компъютер, микроэлектроника, информатика ва биотехнология ютукларидан кенг. фойдаланиш ишлаб чикариш жараёнларини тезлаштириши билан бирга табиий ресурслардан тежамкорлик билан фойдаланишга йул очаётган булсада, фан-техника ютукларини хаётда кенг кулланилиши туфайли табиатда бир катор муаммолар хам вужудга келди. Бундай нокулай экологик шароитлар хаёт макомининг узгаришига, кишиларнинг жисмонан ва рухан толикишига, уларда турли сурункали-огир касалликларнинг пайдо булиши билан бирга, катта микдорда ижтимоий-иктисодий зарар хам келтира бошлади.
Энди табиат билан жамият уртасидаги узаро муносабатлар йуналиши факат илмий асосда табиатни, умуман биосферани саклашга аратилмоги даркор. Инсон биосферанинг вазифасини енгиллаштиришга ёрдам бериши лозим —, деб ёзади академик С.С.Шварц — акс холда у вайрон булади ва Орада хаёт йуколадик Инсон асло бунта йул куймаслиги керак.
Аммо вужудга келган экологик муаммоларни бартараф этиш ута долзарб, мураккаб, серкирра, жумладан: иктисодий, ижтимоий, маданий, маънавийваилмиймасаладир. Уни илмий асосини яратишда экология фанининг ахамияти бекиёсдир.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР:
Ҳ. Ваҳобов, К. Абдуназаров, А. Зайниддинов, Р. Юсупов - «Умумий ер билими» - ТОШКЕНТ - 2005 й.
Веб саҳифа: http://www.ziyonet.uz/
Download 1,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish