Режа: Кидирув ишларининг таснифи. Лойихалаш боскичлари. Геодезия хакида кискача маълумот


-расм. Чизикнинг бурчак остидаги огиши. 22-расм



Download 408 Kb.
bet7/17
Sana21.06.2022
Hajmi408 Kb.
#688138
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17
Bog'liq
avto

21-расм. Чизикнинг бурчак остидаги огиши.



22-расм. Ўлик (нулевой) нуктани топиш чизмаси.
5. Автомобиль тортиш мувозанатида йўл киялигининг ахамияти.
Йўлнинг кўндаланг кесим кўринишида кияликнинг ахамияти унча катта эмас. У факат йўл юзасидаги сувни кетказиш учун зарур. Шунингдек бурилишларда, йўл бир томонлама нишобликка эга бўлганда марказдан кочма кучларни сингиштириш учун хизмат килади. Бўйлама кўринишдаги кияликлар алохида ахамиятга эга. Агар у автомобиль харакат йўналишига тугри келса, уни енгиб ўтиш учун автомобиль маълум даражада куч сарифлайди.
Автомобиль двигатели тирсакли валининг айланиши окибатида самарали кувват хосил бўлади ва у трансмиссия оркали гилдиракларга узатилиб уни айланишга мажбур килади. Натижада гилдирак гардишларида йўлда учрайдиган барча каршилик кучларини енгишга кодир бўлган тортиш кучи пайдо бўлади. Демак тортиш кучи ва барча ташкаридаги каршилик кучлари йигиндиси орасидаги тенглик автомобилнинг тортиш мувозанати деб аталади ва у куйидагича ифодаланади (23-расм).
РкқРwҚРfҚРаҚРi,
Бу ерда:
Рw – шамол ва хаво каршилик кучи, Н;
Рf – йўл копламаси каршилик кучи, Н;
Ра – тезланишга каршилик килувчи куч, Н;
Рi – йўл киялиги каршилик кучи, Н.
Автомобиль гилдирагидаги тортиш кучи куйидагича аникланади:
Ркқ(Ме*iк*i0Ғrк)*ηт,
Бу ерда:
Ме – двигателнинг айланма моменти, Н.м;
iк – узатмалар кутисининг узатиш сони;
i0 – бош узатманинг узатиш сони;
rк гилдиракнинг бевосита радиуси, м;
ηт – трансмиссиянинг фойдали иш коэффициенти (КПД)

23-расм. Автомобилнинг тик кўтарилиш бўйлаб харакати.

Узатмалар кутиси гилдиракларни двигатель тирсакли валига нисбатан камрок айланишини таъминлайдиган узатиш сони билан таъминлаб беради. Натижада йўлнинг хар хил жойларида етакловчи гилдирак гардишлари хар хил харакат тезлиги ва тортиш кучи билан таъминланади. Автомобилнинг хар хил узатмалардаги харакат тезлиги куйидаги формула билан аникланади.



Download 408 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish