Режа: Кидирув ишларининг таснифи. Лойихалаш боскичлари. Геодезия хакида кискача маълумот



Download 408 Kb.
bet4/17
Sana21.06.2022
Hajmi408 Kb.
#688138
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17
Bog'liq
avto

3. Геодезия хакида кискача маълумот.
Ер усти тузилиши тог, дарё ва чукурликлар шаклини ўрганиш учун ўлчаш турларини ёритиш, шунингдек махаллий шахар, кишлок, йўл, арик, ўрмон, боткоклик, хайдалган майдонларнинг ўзаро жойлашувини кўрсатиш, юкоридаги барча ўлчовларни ўргатувчи фан геодезия деб аталади.
Геодезия бутун ер юзаси текисликларини юкоридан ва унинг маълум бир юзасини пастдан (топография) ўрганиш турларига бўлинади.
Унча катта бўлмаган худудларда ер юзаси, кайсики умумий ер майдонига нисбатан жуда кичик бўлиб оддий текисликка айланиб колувчи кисмларини умумий геодезия ва топография фани ўлчайди.
Ер юзасини геодезия услубларида ўлчаш ва ўрганиш натижалари охирги кўринишда режа (план)ни ташкил этади. У ер юзасининг унча катта бўлмаган худудни уфк текислигига маълум бир масштабда туширилган соя шаклини ифодалайди. Худуд шакли, кўриниши аэрофото ва нивелирлаш йўли билан режа ва топографик хариталарига туширилади. Геодезия ишларида нивелирлаш усули билан ер юзасидаги икки нукта орасидаги фаркни аниклайди. Шунинг учун хам геодезия бошка аник фан (математика, физика, астраномия, радиотехника, геология ва бошка)лар билан узвий богланган деб юритилади.

17-расм. Геометрик нивелирлаш чизмаси

Геодезия асбоблари ва улар ёрдамида ўлчаш турларини илмий асослаш хамда уларни ўрганиш геодезиянинг амалий масалалари хисобланади. Геодезияда суратга олиш аник тадбирларни амалга оширишда, масалан автомобиль йўлини куриш ёки уни конструкциясини ўзгартиришда амалга оширилади. Ер юзасини самолёт (тайёра) ёки верталёт ёрдамида суратга олиш «Аэрофотосъёмка», карта тузиш тугрисидаги фан – «Картография» деб аталади. Геометрик нивелировка гояси худуддаги бир-бирига нисбатан паст ва баландда жойлашган иккита нуктани ўлчашдан иборат. Агар А ва В нукталар устидан хаёлий N N уфк чизиги ўтказилса, А ва В нукталарга ўлчов таёгини тик холатда кўйиб а ва b кесмалар узунлиги топилади ва тузилма бўйича куйидагилар аникланади (17-расм).



Download 408 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   17




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish