Қўқон дпи. Илмий хабарлар


маъносида изохланади [8,538]. Аждодларимиз исм танлашда угил болаларга хайвон номларидан



Download 2,27 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/189
Sana20.06.2022
Hajmi2,27 Mb.
#679855
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   189
Bog'liq
Qoqon DPI jurnal 1 son

маъносида изохланади [8,538]. Аждодларимиз исм танлашда угил болаларга хайвон номларидан,
киз болаларга эса куш номларидан фойдаланишган. Бундан максад эса йигитларни куркмас, ботир,
довюрак (Бури, Арслон), кизларнинг эса гузал, нозик, чиройли, сузамол (^алдиргоч, Турна, Тути)
булишларини исташган. Халк орасида калдиргочлар учиб келган пайтда тугилган кизларга шу исмни
куйиш анъаналарининг учраши, туркий халкларда бу кушга нисбатан ижобий муносабат борлигини
курсатади. Инсонлар калдиргочларни узларига дуст тутишади, унинг гуштини ейишга, хатто
ушлашга йул куймайдилар. Улар истикомат килаётган уйларга ин солишганда хам унинг инини
бузмайдилар, аксинча, унга кумаклашадилар. Узбек халк карашларида бу кушга нисбатан шунчалик
мехр-мухаббатнинг мавжудлиги “^иссаси Рабгузий”да келтирилган ривоятда янада ойдинлашади.
^алдиргоч илон вокеасида инсонларга ёрдам беради. Хуршид Дустмухаммаднинг “Беозор кушнинг
каргиши” асарида хам айни шу мотив учрайди.
Миллий карашларимизда калдиргоч мужда келтирувчи даракчи куш сифатида урин олган.
^адимдан калдиргочлар инсонлар билан ёнма-ён, уларнинг хонадонларида яшаб келади.
Шохимардон пир томонидан чакалокка $ алдиргоч деб исм танланишини келгусида унинг оилани
бирлаштириши, эзгулик олиб келишининг башорати сифатида кабул килиш мумкин. Достонда
^алдиргочга хос характер белгилари куйидагиларда яккол куринади:
1. Алпомишнинг Бойчиборга етишувида далда беради.
2. Барчиннинг хатини акаси Алпомишга етказади.
Достонда Алпомишни кахрамонликлар килишга ундаш, унга кутилаётган вазиятлар хакида
дарак бериш вазифалари айнан ^алдиргоч образига юклатилади.
Барчин антропоними хозирги кунда хам фаол кулланувчи кизлар исми булиб, лугатларда
“шойи мато, ипак мато, парчин ёки балчин”, “гузал, зебо киз” маъноларида изохланади [8,48].

Download 2,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   189




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish