Microsoft Word Conf-селекция rtf



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet204/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Фойдаланилган адабиётлар: 
6. 
Хўжамберганов Н.М., Амантурдиев А., Ким Р.Г. Ғўзанинг G.hirsutum L. турига оид бўлган паст 
бўйли F
1
дурагайларда тола сифатининг ирсияти. //Ғўза генетикаси, селекцияси, уруғчилиги ва 
бедачилик тўплами.–Тошкент, 1993.- 30-34 Б. 
7. 
Исмоилов Н.Х., Сайдалиев Ҳ., Тожибоев А.М. Ғўзанинг ssp. punctatum кенжа тури иштирокидаги 
Ғ

ўсимликларида тола чиқими ва узунлигининг шаклланиши.: «Состояние селекции и 
семеноводства хлопчатника и перспективы ее развития» номли халқаро илмий-амалий 
конференция тўплами (Тошкент, 2006 йил 18 август). –Тошкент, 2006. –11-12 Б. 
8. 
Абдуллаев А.А. Формообразование при гибридизации хлопчатника. //Ж.Узбекский биологический 
журнал.– Ташкент, 1967. № 2.-С.62-65. 
9. 
Абдуллаев А.А., Лемешев К.К., Узаков Ю.Ф. Мексиканские виды хлопчатника.-Ташкент. «ФАН». 
1978.-39 с. 
10. 
Ефименко В.М. Выход волокна хлопчатника (вид Goss. Hirsutum L.) и пути повышения его.: 
Автореф. дисс. … канд.с-х.наук.- Самарканд.: СамСХИ. 1964. - 20 с. 
ЧИГИТЛИ ПАХТАНИ ПАХТА ПУНКТИ ВА ЗАВОДИДА САҚЛАШ ТАРТИБИ
Ҳамробеков Э.Э., Алимов Ш.Ш. 
Тошкент давлат аграр университети 
Кириш. 
Республикамиз Президенти И.А.Каримов ва Вазирлар Маxкамаси пахтачиликни 
ривожлантириш ва унинг рақобатбардошлилигини оширишга катта эътибор бериб келмоқда. Бунинг учун 
пахта заводлари билан етиштирувчиларнинг ҳамкорлигини мустаxкамлаш, фан билан ишлаб чиқаришни 
боғлик ҳолда олиб бориш барча сохаларда режаларни бажаришда мухим омил хисобланади. Айниқса 
пахтачиликда етиштирилган хом ашёни қайта ишлаш жараёнлари ўта мураккаб бўлиб, бажариладиган 
ишларни тезлаштириш ва махсулот сифатини ошириш асосан янги технологияларни излаб топиш ва 
уларни кенг қўллашга боғлик. қабул қилиб олинган пахта махсулоти сифатини оширишда стандарт 
талабларига риоя қилиш бош омил саналади. 


199
Пахта териб олингандан кейин мураккаб фозиолого-биохимик жараёнларни ўтайди. Бу жараёнда 
пахта заводлари ва пнктларида шундай йўл тутишлари керакки, нафақат уни сифатли сақлаш, балки, 
ошириш ҳам муҳим аҳамиятга эга. 
Дастлабки даврларда шу масалада кўплаб изланишлар олиб боришган [3, 5]. Бу муаллифларнинг 
таъкидлашича, уруғнинг пишиб етилиши асосан шу уруғдаги мойдорлик даражасига кўп жиҳатдан боғлиқ 
экан. Уруғ қуриши пайтида липаза жараёнлари синтезлашга йўналтирилади. Таркибидаги сувнинг 
кўплиги ҳисобига липаза жараёнлари ўзгариб, гидролиз томонга алмашади, буни чигитни намлашда ва 
кўкариб чиқиш жараёнида аниқлашган. Муаллифнинг фикрига кўра пахтачиликда чигитнинг пишиб 
етилиши ўта муҳим омил эканлигини айтиб ўтган. 
Чигитнинг тўлиқ пишиб етилиш муддати уни сақлашнинг 4-5-ойига тўғри келади [4]. Бу даврда 
чигитнинг физиологик етилиши фақат I-терим чигитида кузатилган. II- ва III- терим пахталари чигитида 
ҳам шу жараён кузатилади, лекин морфологик пишиб етилганлиги сабабли бу жараён секин боради. 
Муаллифнинг тавсиясига кўра чигитнинг теримдан кейинги пишиб етилишини тезлаштириш мумкин 
экан. Бунинг учун уруглик материал янги териб олинган даврда бир қанча муддат термостатда 40-50
С 
ҳароратда ушлаб туриш керак. 
Олимлар хулосасига кўра чигит ўсимтасининг совуққа чидамлилигини ўрганиши натижасида 
чигит 2-3 йил сақланганда унинг физиологик хусусиятлари ижобий томонга сезиларли ўзгариши 
ўрганилган [2]. Бундай уруғлар 14-15
С ҳароратда экилганда ҳам 5-6 ой сақланиб экилган чигитларга 
нисбатан унувчанлиги жуда юқори бўлган, униш тезлиги (темп) ҳам сезиларли ўзгарган. 
Турлича муддатларда сақланган уругларни экиб бир қанча олимлар тажриба ўтказишган [1, 6]. 
Улар аниқлашига кўра, чигит икки йил сақланганда унинг яшовчанлиги ошган, шунингдек, далага 
экилганда ҳам унувчанлиги жиҳатидан ўтган йили териб олиниб экилган уруққа нисбатан ҳам яхши 
кўрсаткични берган. Бундан ташқари икки йил сақлаб экилган уруғлар 12-14
С тупроқ ҳароратида ҳам 
яхши униб чиққан. Худди шу шароитда янги териб олинган уруғлар унувчанлиги паст ва секин бўлган. 
Пахта заводларида топширилаётган пахтани стандарт талаби бўйича қабул қилмаслик, уни сақлаш 
жараёнида ҳам йўл қўйилган хатоликлар пахта тозалаш саноатида ортиқча харажат қилишга олиб келади. 
Шу боисдан бундай жараённи илмий асосда ўрганиш муҳим аҳамиятга эга. 
Шу сабабли, чигитли пахтани сақлаш усулларининг янги технологияларини чуқурроқ ўрганиш, 
сақланаётган пахтанинг сифатини бузмаган ҳолда қабул қилиш ва сақлашнинг самарали йўлларини излаб 
топиш маҳсулот сифатини оширишда муҳим ўрин тутади. 

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   200   201   202   203   204   205   206   207   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish