Microsoft Word Conf-селекция rtf



Download 16,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet202/353
Sana24.02.2022
Hajmi16,8 Mb.
#193950
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   353
Bog'liq
Sbornik-selekciya

Фойдаланилган адабиётлар: 
1. Автономов В.А. Сорт хлопчатника СУ-1001. AGRO ILM/ 3 (23) SON, 2012. 13 стр. 
2. А.Адуллаев ва бошқалар. “Атлас рода Gossypium L.” Издательство «ФАН» АН РУз. Ташкент. 2010. 
3. Ахмурзаев Ш. Мульчалаш усулларинг пахта ҳосилига таъсири. O’zbekiston qishloq xo’jaligi/ №6. 
2012. 28 бет. 
4. Ибрагимов Ш.И., Ковальчук Р.И., Закиров С. Практические результаты экспериментального 
мутагенеза.// Сб. трудов УзНИИССХ «Ғўза генетикаси, селекцияси, ўруғчилиги ва бедачилик 
масалари”//. Ташкент: Хамкор-бизнес. 2000. С.177 
5. Ким Р.Г. Селекция хлопчатника на вилтоустойчивость и скороспелость. Ташкент-2011, 391с. 
6. Католог сортов хлопчатника Узбекистана. (1913-2012). Составители М.И.Иксанов и др. ISBN 978 -
998-9943-19-222-5 Издательство «ФАН» АН РУз. Ташкент. 2012. 112 стр. 
7. Пахтачилик справочниги. С.М.Мираҳмедов раҳбарлигидаги таҳрир ҳайъати раҳбарлигида. 
Тошкент.:Меҳнат.1989. 503 бет. 
8. Симонгулян.Н.Г. 
Проблема 
скороспелости 
в 
селекции 
хлопчатника.Издательство 
“ФАН”.Ташкент.1971. 224 стр. 
9. Қорақалпоғистон Республикаси ва вилоятларда 2012 йилда экилган ғўза навлари
майдони, ҳосилдорлиги ва ялпи ҳосили тўғрисида маълумот. Республика Ғўза уруғчилиги маркази 
маълумоти. 17-бет. 
10. Cotton World Statistics. October. Washington. USA. 2007. 137 page. 
ҒЎЗАНИНГ ЭКОЛОГО-ГЕОГРАФИК УЗОҚ F
3
 ДУРАГАЙЛАРИДА ТОЛА ЧИҚИМИ ВА ТОЛА 
УЗУНЛИГИ БЕЛГИЛАРИНИНГ ИРСИЙЛАНИШИ 
Ҳамидуллаев Т.Ҳ., Амантурдиев И.Ғ., Намазов Ш.Э. 
Ўзбекистон Ғўза селекцияси ва уруғчилиги илмий тадқиқот институти 
Маълумки, ҳозирги даврда ишлаб чиқаришда экилаётган ғўза навларининг аксарияти эколого – 
географик келиб чиқиши жиҳатидан яқин бўлган намуналарни ёки навларни тур ичида дурагайлаш
орқали яратилган. Айрим ғўза навларини тола сифати тўқимачилик саноати талабларига тўла жавоб
бермаслиги бу борада чуқур изланишлар олиб бориб, тола сифати ва бошқа хўжалик белгиларнинг 
ижобий мажмуасига эга бўлган янги ғўза навларини яратишни тақозо этади. Ушбу муаммони ҳал
қилишда ғўза коллекциясидаги мавжуд маданий, ёввойи, ярим ёввойи намуналар ҳамда эколого – 
географик узоқ шаклларни чатиштиришларга жалб этиш ва ижобий генлар мажмуасига эга, янги
донорларни топиш ва уларни маҳаллий навлар билан дурагайлаш асосида генетик жиҳатдан
бойитилган, селекцион манбаларни яратиш генетика ва селекция фанининг долзарб масалалари 
қаторига киради. 
Эколого – географик узоқ шаклларни дурагайлаш бўйича ЎзҒСУИТИ “Ғўза генетикаси ва 
цитологияси” лабораториясида хам узоқ йиллардан бери илмий изланишлар олиб борилиб, ўзида
қимматли хўжалик белгиларни мужассамлаштирган катта гуруҳ дурагайлар олинган. 
Кўп йиллик изланишлар натижасида лаборатория олимлари томонидан ғўзанинг янги генетик
жиҳатдан фарқланувчи экологик узоқ дурагайлари олиниб ҳозирги пайтда генетик изланишларда
ҳамда селекция жараёнлари учун бошланғич ашё яратишда кенг маънода қўлланиб келинмоқда. 
Бироқ, 2009 йилда АҚШдан бир қатор янги намуналар келтирилиб, лаборатория ходимлари
томонидан уларни маҳаллий навлар билан чатиштириш асосида янги F
0
дурагай уруғлари олинган. 
Ушбу дурагайларда асосий хўжалик учун қимматли белгиларни ирсийланиши, ўзгарувчанлигини
таққослаб ўрганиш асосида амалий селекция учун қимматли бошланғич ашё яратиш муҳим
аҳамиятга эга. 
Ғўзада эколого-географик узоқ дурагайлаш юзасидан кўплаб олимлар тадқиқотлар олиб бориб, 
ижобий натижаларга эришиш билан бир қаторда турли фикр ва мулоҳазаларга келишган. Хусусан, [1], 
бир-биридан тола сифати билан кескин фарқланадиган тизма ва навлар чатиштирилганда F

дурагайлари 
кўрсаткичлари ота-оналик шакллари орасида жойлашган. Бир-бирига яқин бўлган тизмалар 
чатиштирилганда эса F

авлодда у ёки бу шаклнинг устунлиги кузатилганлиги таъкидланган.


197
Ғўзанинг ssp. рunctatum кенжа тури ва маҳаллий навлар иштирокида олинган дурагайларда тола 
узунлиги белгисининг шаклланишини ўрганган [2] оналик сифатида маҳаллий навлар қатнашганда 
кўрсатгич юқори, ssp. рunctatum кенжа тури намунаси қатнашганда эса паст кўрсаткичлар қайд 
этилганлигини эътироф этишган. Шу жумладан, бошқа бир қатор олимларнинг изланишлари натижасида 
серҳосил, тезпишар, юқори тола чиқими ва сифатига эга вилт ва турли қишлоқ хўжалик
зараркунандаларига, совуққа ва сув танқислигига чидамли бир қатор ғўза шакллари ва навлари
ажратиб олинган.

Download 16,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   198   199   200   201   202   203   204   205   ...   353




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish