Мавзу: усмалар. Усмалар хакида умумий тушунчалар усманинг усиши



Download 114,5 Kb.
bet6/14
Sana09.06.2022
Hajmi114,5 Kb.
#648535
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
6. Ўсмалар.

Усмаларни прогрессияси. Усмаларни прогрессияси назариясини 1969 йилда L.Foulds экспериментал онкологияга асосланиб ишлаб чиккан. Бу назарияга асосан, усмаларда доимий боскичли прогрессияланиш кузатилади, янги сифатлари пайдо булади. Бунда усма тукимасини усишида автономлик юзага келади.
Усмаларни морфологик характеристикаси. Усма тукимаси паренхима ва стромадан иборат. Усманинг паренхимаси – бу усма хужайралари булиб, хавфли трансформация туфайли узак хужайралардан ёки уларни клонал пролиферациясидан хосил булган.
Структуравий узгаришлар усма хужайраларининг хамма компонентларида кузатилади: ядрода, цитоплазмада, хужайра мембраналарида, органеллалар ва цитосклетонда. Бундай холат морфологик атипизм дейилади.
Усманинг иккинчи мухим структуравий компоненти – унинг стромаси. Строма асосан трофик, таянч ва модулловчи вазифаларни бажаради. Строма элементлари бириктирувчи тукима хужайраларидан ва экстрацеллюляр матриксдан ташкил топган. Стромада кон томирлар, нерв толалари мавжуд.
Усмаларнинг гистогенези. Усмаларнинг гистогенези термини уларни кайси тукимадан хосил булганини англатади. Бугунги кунда усмаларни нафакат кайси тукимадан, балки кайси тип хужайралардан хосил булиши аникланган, яъни цитогенези. Усмаларнинг цитогензи айникса кон хосил килувчи тукима усмаларида яхши урганилган.
Барча усмалар гистогенези буйича куйидаги гурухларга булинади:

      1. Махсус вазифани бажармайдиган, маълум аъзоларга хос булмаган эпителий усмалари – оргононоспецифик эпителиал усмалар;

      2. Экзокрин безлар ва эпителиал копламлар усмалари – оргоноспецифик эпителиал усмалар;

      3. Мезенхимал усмалар;

      4. Меланин хосил килувчи тукима усмалари;

      5. Нерв тукимаси в амия кобиклари усмалари;

      6. Кон хосил килувчи тукима усмалари - гемабластозлар;

      7. Тератомалар.



ОРГОНОСПЕЦИФИК ЭПИТЕЛИАЛ УСМАЛАР
Махсус жойланишга эга булмаганган, махсус вазифани бажармайдиган ясси ёки безли эпителийдан ривожланувчи хавфсиз ва хавфли усмалардир.
Органга хос булмаган эпителиал усмалар.


Download 114,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish