Мавзу; моддаларнинг биомембраналар орқали ташилиши. Режа. Диффузия ва ўтказувчанлик. Пассив ва актив транспорт



Download 413,94 Kb.
bet7/13
Sana20.06.2022
Hajmi413,94 Kb.
#679764
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   13
Bog'liq
Biofiz pre 9-10

Митохондриялар икки қават мембранага эга мураккаб структурали ҳужайра органоиди ҳисобланиб, узунлиги ўртача 2-7 мк, диаметри 0,5 мк га тенг ва мембраналариаро бўшлиқда турли хил коферментлар жойлашган. Митохондриянинг ички мембранаси ионларга нисбатан танлаб ўтказувчанлик хусусиятига эга. Митохондриянинг мураккаб ферментатив структура тизимида аминолкислоталар, липидлар алмашинуви, фосфолипидлар, мочевина биосинтези, ионларнинг ташилиши каби жараёнлар амалга ошади.

Митохондриялар икки қават мембранага эга мураккаб структурали ҳужайра органоиди ҳисобланиб, узунлиги ўртача 2-7 мк, диаметри 0,5 мк га тенг ва мембраналариаро бўшлиқда турли хил коферментлар жойлашган. Митохондриянинг ички мембранаси ионларга нисбатан танлаб ўтказувчанлик хусусиятига эга. Митохондриянинг мураккаб ферментатив структура тизимида аминолкислоталар, липидлар алмашинуви, фосфолипидлар, мочевина биосинтези, ионларнинг ташилиши каби жараёнлар амалга ошади.

Митохондрияда энергия боғлаш жараёни умумий тарзда 1961 йилда инглиз биокимёгар олими Питер Митчелл томонидан хемиосмотик назария кўринишида тасвирлаб берилди. Ушбу назарияга кўра митохондрия ички мембранасида электронлар ташилиши АТФ синтези жараёни билан интермедиат, яъни мембранада вужудга келувчи протонлар градиенти билан боғланган. Бунда мембранада протон ташувчи махсус насос тизими мавжуд. Бу насос протонларни концентрация градиентига қарши ташилишини амалга ошириб, ҳосил бўлган энергия АТФ макроэргик боғларида тўпланади. Бу жараён нафас занжири деб аталган мураккаб донор акцептор узатувчилар, цитохром тизими фаолияти билан таъминланади.

Митохондрияда энергия боғлаш жараёни умумий тарзда 1961 йилда инглиз биокимёгар олими Питер Митчелл томонидан хемиосмотик назария кўринишида тасвирлаб берилди. Ушбу назарияга кўра митохондрия ички мембранасида электронлар ташилиши АТФ синтези жараёни билан интермедиат, яъни мембранада вужудга келувчи протонлар градиенти билан боғланган. Бунда мембранада протон ташувчи махсус насос тизими мавжуд. Бу насос протонларни концентрация градиентига қарши ташилишини амалга ошириб, ҳосил бўлган энергия АТФ макроэргик боғларида тўпланади. Бу жараён нафас занжири деб аталган мураккаб донор акцептор узатувчилар, цитохром тизими фаолияти билан таъминланади.


Download 413,94 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish