Мавзу: чизма геометрия ва чизмачилик тушунчаларини шакллантиришниниг назарий асослари


Аниқ фанлар ва соҳа терминологиясининг ўрганилиши



Download 211 Kb.
bet5/8
Sana21.06.2022
Hajmi211 Kb.
#690024
TuriДиссертация
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
Мавзу

Аниқ фанлар ва соҳа терминологиясининг ўрганилиши

Маълумки, ўзбек тилининг давлат тили мақомига эга бўлиши муносабати билан Республикамзнинг кўплаб лингвистик олимлари ва тилшунос мутаҳассислари томонидан миллий маданий меросимиз бўлган ўзбек тилининг қайта таркиб топишига, амалдаги қўлланилиш доирасини кенгайтириш ва уни тўғри ўзлаштириш каби масалаларига оид салмоқли ишлар бажарилгандир. Уларнинг салмоғи қуйидаги сон кўрсатгичларига тўғри келади: 50 дан ортиқ фан номзодлигига, 10 дан зиёд фан докторлигига оид лингвистик асосларда ва педагогик асосларда тадқиқоит ишлари, луғат ва илмий ахборотномалар яратилди. Шу жумладан аниқ фанларлардан ўзбек миллий терминшунослигига бағишланган бир қанча муаллифларнинг эътиборга лойиқ ишларини мисол қилиб келтириш мумкин. Масалан Ж. Икромов математика терминлогияси ва тушунчалар тўғрисидаги туркум тадқиқотлари, Р. Дониёровнинг «Ўзбек тилининг илмий техникавий терминлари тарихидан» ва шу муаллифнинг бошқа асарлари, А. Абдумаликовнинг «Чизмачиликдан терминологик луғат-справочник» ва бошқа соҳаларга тегишли кўплаб ўзбек илмий терминологик асарлардир. Уларда берилган илмий асосда ишлаб чиқилган қимматли маълумтоларни, яъни, умумилмий ҳисобланган тушунча ва терминлар қаторини бевосита айнан чизма геометрия ва чизмачиликни ўқитишда улардан фойдаланишни йўлга қўйиш мақсадга мувофиқ ҳисобланади. Чунки умумилмий тушунчалар мазмунининг ҳажмининг кенглиги туфайли уларни ўқувчиларга ўзлаштирилиш жараёни бир неча босқичлардан иборат бўлади. Масалан, нуқта, тўғри чизиқ, координата тушунчаларини шакллантиришда аллақачон математика курси орқали ўзлаштирилган, уларнинг математик нуқтаи назардаги таърифини чизмачилик курсини ўрганиш давомида сайқаллаштириб, буларни ривожантириш бўйича фаолият олиб борилади, география фанидаги масштаб, горизонт ва шу каби бошқа тушунчаларнинг ҳам ўзлаштирилиши ҳудди шундайдир. Демак, фанлараро алоқалардан тушунчаларни тўғри шакллантирилишини ва ўзлаштирилишини йўлга қўйишда юқорида келтирилган ишлардан самарали фойдаланиш кифоядир.





Download 211 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish