Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   99
Bog'liq
zoologiya

Акарисимон каналар - ўз ичига жуда майда, микроскопик каналарни 
олади. Бу кенжа туркумга қалқонли ёки орибатид каналар, тупроқ каналари
қичитма каналар, ўсимлик каналари ва омбор каналари киради.
Қалқонли (орибатид) каналар баъзи бир паразит чувалчанглар яъни ичак 
гижжаси, мониезиянинг оралиқ хўжайини вазифасини бажариб, қишлоқ хўжалик 
ҳайвонлари орасида мониезиоз касаллигини тарқалишида муҳим роль ўйнайди. 
Омбор каналари эса ғалла ва ғалла маҳсулотлари ун ва бошқа 
маҳсулотларни яроқсиз ҳолга олиб келади. 
Қичитма каналари эса қишлоқ хўжалик ҳайвонлари ва одамлар орасида 
кенг тарқалаган. Уларнинг ҳажми 0,2–0,8 мм бўлиб, ҳайвонлар ташқи ва ички 
доимий паразити қисмланади. Ушбу каналар кўзга деярли кўринмайди. Улар 
тери эпидермисида ёки ичида паразитлик қилади. Қон ва тери эпидермиси билан 
озиқланади. 
Улар ҳайвон организмида кўпаяди. Дастлаб тухум қуяди, тухумдан уч 
жуфт оёққа эга бўлган личинка чиқади, личинка озиқланиб ўсиб бир марта 
тулайди ва нимфага айланади. Нимфа 4 жуфт оёққа эга. Аммо уларнинг жинсий 
органлариетилмаган бўлади. Шунга кўра улар яна бир марта тулайди ва жинсий 
вояга етган имагога айланади ёки нимфа II дейлади. (Бу тараққиётни барчаси 
хўжайин организмида кечади).
Акарисимон каналар кенжа туркуми 3 та оилага бўлинади. 
1. Саркоптид–Sarcoptes 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


2. Псороптид–Psoroptes 
3. Хориоптид–Chorioptes 
Саркоптид – каналари жуда майда бўлиб, оёқлари жуда қисқа, тери ичида 
яшаб, терида йўл ҳосил қилади. Терини бузилиши натижасида ҳосил бўлган қон 
ва тўқима суюқлиги билан озиқланади. Қичитма каналар терининг нерв 
учларини қитиқлаб кучли қичиш аломатларини келтириб чиқаради. 
Псороптид  каналари тери устида яшаб, тери йўл ҳосил қилмайди, балки 
терини тешиб хўжайин қони билан озиқланади. Бу каналар қўйларда кенг 
тарқалган бўлиб, қўйчиликка катта иқтисодий зарар келтиради. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish