Ma'ruza matni doc


- савол. Бўғимоёқлиларнинг келиб чиқиши ва эволюцияси



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   99
Bog'liq
zoologiya

 
1- савол. Бўғимоёқлиларнинг келиб чиқиши ва эволюцияси. 
Бўғимоёқлилар типи узоқ эволюцион жараёнда дастлаб денгиз ва 
океанларда яшовчи кўп қилли халқали чувалчанглардан (полихеталар)дан келиб 
чиққан. Шу сабабли уларнинг тузилишида ўз аждодлари полихеталарга 
ўхшашлик бир қатор белгилар мавжуд. Тананинг сегментлашгани, қорин-нерв 
занжирининг мавжудлиги, дастлабки аждодларининг кўпчилигини ҳанузгача 
денгизларда 
яшаб 
келиши, 
эволюцион 
жараёнда 
аждодларидаги 
параподияларидан – бўғимлашган оёқларнинг пайдо бўлиши, оддий 
жабралардан мураккаб тузилишга эга бўлган ҳақиқий нафас олишга мослашган 
жабралар ривожланган.
Бўғимоёқлилар типи ўз ичига энг юқори даражада ривожланган, ниҳоятда 
хилма-хил тузилган ва ҳар хил муҳит шароитига мослашган жуда кўп сонли 
умуртқасизларни олади. (2,0 млн.га яқин). Дастлаб денгизларда пайдо бўлган 
бўғимоёқлилар аста-секин чучук сув ҳавзаларига ўтган, кейинчалик қуруқликни 
ер усти, ер ости, ҳатто атмосферани эгаллаган. Ҳозирги пайтда бу тип 
вакилларининг 99 фоизи қуруқликда яшашган мослашган.
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


2 – савол. Бўғимоёқлилар типининг морфо-физиологик 
хусусиятлари. 
Бўғимоёқлиларнинг тана шакли, ранги, катта-кичиклиги турли туман. 
Катталиги бир неча мм.дан тортиб, 2-3 метр келадиган турлари ҳам учрайди. 
Тана қисмлари: бош, кукрак, қорин, айрим систематик гуруҳларида бош-кукрак, 
қорин, айримларида эса яхлит. Бўғимоёқлилар умуртқасиз ҳайвонлар ичида 
ҳақиқий қуруқликка мослашган ҳайвонлар бўлиб, танаси сиртқи томондан 
гиподерманинг маҳсулоти бўлмиш кутикула билан қопланган. Кутикула бўғим 
оёқлиларда ташқи скелет, ҳимоя ҳамда таянч вазифасини ўтайди. Сувда яшовчи 
бўғимоёқлиларда кутикула ташқи ва ички қаватдан иборат (экзо ва 
эндокутикула), қуруқликда яшовчи бўғимоёқлиларда эса у 3 қаватдан иборат. 
Кутикула жуда юпқа бўлади. Бу қават қуруқликка чиққан бўғимоёқлиларда тана 
намлигини сақлаш учун хизмат қилади. Кутикула қавати бўғимоёқлиларнинг 
тараққиёти даврида алмашиниб туради. Масалан: Дарё қисқичбақасида биринчи 
йили 10 марта, иккинчи йили 5 марта, 3-4 йили 1 ёки 2 марта, 5 ёшдан кейин эса 
у тўхтайди. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish