Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   99
Bog'liq
zoologiya

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Маъруза № 3 2 соат 
 
Мавзу: Ясси чувалчанглар типи - Plathelminthes. 
Мавзунинг режаси: 
1. Ясси чувалчанглар типининг келиб чиқиши, эволюцияси ва 
систематикаси 
2. Киприкли чувалчанглар синфининг морфо-физиологик хусусиятлари 
3. Трематодалар 
синфининг 
морфологияси, 
биологияси, 
асосий 
вакиллари, чақирадиган касалликлари. 
4. Цестодлар ёки лентасимон чувалчанглар синфининг морфологияси, 
асосий туркумлари, 
уларнинг ривожланиши ва чақирадиган 
касалликлари. 
5. Трематодалар ва цестодларнинг тиббиёт ва ветеринариядаги аҳамияти. 
 
Адабиётлар
1. Салимов Б.С., Даминов А.С. «Зоология» Тошкент, 2012 й. 
2. Мовлонов О., Хуррамов Ш. «Умуртқасизлар зоологияси» Тошкент, 1998 й.
3. Қулмаматов А. «Умуртқасиз паразит ҳайвонлар» Т. 1988 й.
4. Самадов К. «Умуртқасиз ҳайвонлар зоологияси» Тошкент, 1980 й. 
5. Лукин Е.И. «Зоология» Москва, 1989 й. 
 
Таянч иборалар 
Тубеллярия, моногнея, трематодалар, цестодлар, паренхима, экскретор, 
мирайидия, эмбриогония, партеногония, цистогония, маритогония, эктодерма, 
энтодерма, мезодерма, тери-мускул халта, мирацидий, редия, церкария, 
адолескария, онкосфера. 
3.1-савол. Ясси чувалчанглар типининг келиб чиқиши, 
эволюцияси, систематикаси.
Ясси чувалчанглар дастлаб ўзоқ эволюция жараёнида денгизлар тубида 
яшовчи ковакичлилардан келиб чиққан. Сув остида яшаш учун бир мунча 
қўлайликларнинг мавжудлиги (озиқанинг кўплиги, рақобатнинг камлиги, 
ҳароратнинг нисбатан доимийлиги) уларнинг тана ҳажмини аста-секин 
ошишига, шаклини ўзгаришига, танада шакл ва функция бирлиги ва боғлиқлик 
қонунлари асосида янги органларнинг пайдо бўлишига олиб келган. Ҳажми 
ошган чувалчангларда янги ҳаракат шакллари (сузиб юришдан силжиб юришга 
ўтишга) пайдо бўлган. Бунда ривожлана бошлаган мускул тизими муҳим роль 
ўйнаган.
Силжиб ҳаракатланиш натижасида ясси чувалчангларда танасида елка, 
қорин, олд ва орқа, ён қисмлари пайдо бўлган. Босим натижасида танаси елка 
томондан қорин йўналишига қараб яссилашган. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Ясси чувалчанглар типи учун қўйидаги белгилар характерли:
1. Ясси чувалчанлардан бошлаб, ундан юқори турадиган ҳамма 
ҳайвонларда эмбрион варақ 3 та қаватдан иборат. 
2. тери мускул халтасининг пайдо бўлиши 
3. Тана шакли икки томонлама симметрияли бўлиши 
4. Тана қисмларини пайдо бўлиши (елка, қорин, олд-орқа, ён) 
5. Тана бўшлиғининг бўлмаслиги. 
Ясси чувалчангларнинг дастлабки вакилларини асосан эркин, йиртқич 
ҳолда яшовчи киприкли чувалчанглар ташкил қилган. Кейинчалик улардан 
паразит синфлари моногенетик сўрғичлилар, трематодалар ва цестодлар келиб 
чиққан. Эндиликда ясси чувалчангларнинг 10.000 дан ортиқ тури бўлиб, 
уларнинг 80 %га яқини турли умуртқасиз ва умуртқали ҳайвонларда паразитлик 
қилади. 
Ясси чувалчанглар типи 4 та синфдан ташкил топган: 
1 - синф - Киприкли чувалчанглар ёки турбелляриялар -Turbellaria 
2 - синф - Моногенетик сўрғичлилар - Monogenea 
3 - синф - Трематодалар - Trematodes 
4 - синф - Цестодлар ёки лентасимон чувалчанглар - Cestoda. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish