Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   99
Bog'liq
zoologiya

Протомонадалар туркуми. 
Протомонадаларни эркин хивчинлари, одам ва қишлоқ хўжалик 
ҳайвонларида хавфли касаллик чақирувчи турлари мавжуд бўлиб, улариннг 
танасида бир ёки икки хивчин бўлиши билан характерланади. Эркин яшовчи 
вакиллари орасида ёқали хивчинлилар деб аталувчи оила вакиллари назарий 
жиҳатидан ката аҳамитяга эга бўлиб, колония ҳосил қиладилар ва булутларнинг 
келиб чиқишини тушунтиришда муҳим далил бўлиб хизмат қилади. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Паразитлик қилиб яшовчи протомонадалар туркуми орасида лейшмания ва 
трипоносома авлодларининг вакиллари муҳим амалий ва назарий аҳамитяга эга. 
Лейшманиялар жуда майда, 3-4 микрон катталикдаги ҳайвон бўлиб, 
Кавказорти ва Марказий Осиё давлатларида учрайди. 
Лейшманияларни 2 хил тури учрайди. 
1. Тери лейшманияси – Lieshmania tropica 
2. Ички лейшманиоз – Lieshmania donovani. 
Тери лейшманияси – одам, қишлоқ хўжалик ҳайвонлари, ёввойи сут 
эмизувчилар, айниқса кемирувчиларнинг терисида паразитлик қилиб, яра ҳосил 
қилади. Бу касалликни тери лейшманиози маҳаллий номи «пашшахўрда» деб 
аталади. Бундай вақтда терида битмайдиган яра ҳосил бўлади. Битгандан кейин 
чандиқ ҳосил бўлади. Бу касалликни биринчи марта 1882 йилда ҳарбий врач 
А.П.Боровский топган. 
Паразитни 
ташивчиси 
кемирувчилар 
уйида 
яшовчи 
ҳашорат 
искабтопарлар ҳисобланади. 
Ички лейшманиоз. Бу лейшмания одатда ички органлар жигар, талоқ ва 
қизил иликда паразитлик қилади. Булар томонидан чақириладиган касаллик 
маҳаллий тилда «қола озар» деб аталади. 
Бу паразит бир ёки икки зивчинли бўлади. 
Хивчинсизи ҳам мавжуд. Хивчинлиси ҳашоратда, хивчинсизи одамларда 
учрайди. 
Лейшманияларни Ўзбекистонлик оламлар Л.М.Исаев, В.Л.Якимов, 
Н.И.Латышевлар ўрганган. 
Трипоносомалар – қишлоқ хўжалик ҳайвонлари ва одамларнинг қонида 
ва бошқа туқималарида паразитлик қилиб яшайди. Қонда яшовчилари 
эритроцитларда эмас, балки қон плазмасида паразитлик қилади. Трипоносомлар 
ичида қўйидагилар муҳим аҳамиятга эга. 
1. От трипоносомаси – Tryponosoma equiperdum бир хўжайинли паразит. 
Жинсий органларда паразитлик қилиб, йилқиларда қочириш касаллигини 
чақиради. Бу вақтда кўплаб биялар қисир қолади. Касаллик бевосита жинсий 
алоқа вақтида касал ҳайвондан соғлом ҳайвонга ўтади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish