Ma'ruza matni doc



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet11/99
Sana24.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#200455
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   99
Bog'liq
zoologiya

II. Қуёшсимонлар – Heliozoa кенжа синфига кирувчи ҳайвонлар кўлларда 
ва кичик ботқоқликларда учрайди. Айрим вакиллари денгизларда ҳам ўчрайди. 
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


Катталиги 1 мм.гача бўлиб, шакли шарсимон. Ундан қуёш нурига ўхшаб 
нурсимон ёпғон оёқлар чиқиб туради. Қуёшсимонларни илдизоёқлилардан 
фарқи ёлғон оёқлари доимий бўлади. Кўпчилигида ядролар сони кўп (200 
тагача), баъзиларида эса битта бўлади. Уларни қапқиб юрувчи, урмаловчи, утроқ 
яшовчи шакллари бор. 
Бу кенжа синф 1 та туркум – Қуёшсимонлар туркумидан иборат. Типик 
вакли – Актиносфера. 
III. Нурсимонлар – Radiolaria кенжа синфи. Битта туркум нурсимонлар 
туркумидан иборат. Бу синф вакилларининг кўпчилиги иссиқ денгизларда ҳаёт 
кечиради. Кўпчилиги планктон организмлар бўлиб қуёшсимонларга ўхшайди. 
Уларнинг марказий капсуласини борлиги билан ажралиб туради. Марказий 
капсула органик моддадан иборат бўлиб ҳимоя скелети вазифасини бажаради. 
Капсуладан нурга ўхшаш скелет игначалар чиқиб туради. 
Типик вакили Аконтомера. 
Ўзбекистон худудида амёбалар, қуёшсимонлар ва чучук сув чиғаноқли 
амёбалари учрайди. 
2.4-савол. Хивчинлилар синфининг морфо-физиологик хусусиятлари, 
систематикаси, асосий вакиллари. 
Хивчинлилар синфи вакиллари турли туман бўлиб табиатда кенг 
тарқалган. Саркодалиларга нисбатан анча актив ҳаёт кечиради. Шунинг учун 
ҳам уларга нисбатан анча мураққаб тузилган. 
Хивчинлилар синфининг характерли хусусияти 
1. Тана шакли домий – танаси сиртқи томондан махсус қобиқ пелликула 
билан қопланган. 
2. Ҳаракат органеллари бўлиб хивчинлар хизмат қилади (1-8 тагача), 
баъзиларида кўп. 
Хивчинлилар синфи озиқланиш хусусиятига кўра 2 та кенжа синфга 
бўлинади. 
1. Ўсимликсимон хивчинлилар - Phуtomastigina. 
2. Ҳайвонсимон хивчинлилар - Zoomastigina. 
Ўсимликсимон хивчинлиларнинг характерли хусусити цитоплазмаси 
таркибида хлорофилл моддаси бўлган доначалар хромотофорлар бўлади. Типик 
вакили яшил эвглена - Euglena viridis. 
Ҳайвонсимон хивчинлилар: кенжа синфи 3 та туркумга бўлинади. 
1.Туркум - Протомонадалар ёки 1-2 хивчинлилар 
2.Туркум - Полимастигиналар ёки кўп хивчинлилар 
3.Туркум – Илдиз хивчинлилар ёки Ризомастигиналар. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   99




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish