Кириш. Умумий кисм



Download 1,71 Mb.
bet12/19
Sana03.03.2022
Hajmi1,71 Mb.
#479871
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   19
Bog'liq
KURS ISHI )

2.4.1. Ньютон қонуни


Иссиқлик беришнинг асосий қонуни – бу Ньютоннинг совитиш қонунидир.
Иссиқлик алмашиниш юзаси ва суюқлик (газ) ёки суюқлик (газ) ва иссиқлик алмашиниш юзаси орасида энергия тарқалишига иссиқлик бериш деб номланади.
Иссиқлик бериш жараёни иссиқлик бериш коэффициенти билан белгиланади.
Ушбу қонунга биноан, иссиқлик алмашиниш суюқлик (газ) га узатилган иссиқлик миқдори dQ, деворнинг юзаси dF, юза tw ва муҳит температуралари tf нинг фарқи (tw-tf), ҳамда жараённинг давомийлиги d га тўғри пропорционалдир, яъни:


(2.43)

(4.51) тенгламадан иссиқлик бериш коэффициентининг ўлчов бирлигини келтириб чиқариш мумкин:





Агар, иссиқлик алмашиниш юзаси бўйлаб иссиқлик бериш коэффициентининг қиймати ўзгармас ( = const) бўлса, (4.51) тенглама ушбу кўринишни олади:
(2.44)


Демак, иссиқлик бериш коэффициенти деворнинг 1 м2 юзасидан суюқликка 1 с вақт давомида, девор ва суюқлик температураларининг фарқи 1 К бўлганда узатилган иссиқлик миқдорини билдиради. Ушбу, иссиқлик бериш коэффициентининг миқдори бир нечта параметрларга боғлиқдир, яъни суюқликнинг ҳаракат режими w, унинг зичлиги , қовушоқлиги , солиштирма иссиқлик сиғими с, иссиқлик ўтказувчанлик коэффициенти , ҳажмий кенгайиш коэффициенти , деворнинг шакли ва ўлчамлари (труба диаметри d ва узунлиги L), ҳамда ғадир-будурлиги е ва ҳоказоларга.
Юқорида айтилганларни қуйидаги функция ҳолатида ёзиш мумкин:


(2.45)


Умумий кўринишга эга бўлган иссиқлик бериш коэффициенти тенгламаси кўринишидан содда бўлса ҳам, ни аниқлаш жуда мураккаб. Чунки, (4.53) дан кўриниб турибдики, жуда кўп параметрларга боғлиқ. Шунинг учун, тажриба натижаларини ўхшашлик назарияси ёрдамида умумлаштириш йўли билан иссиқлик бериш коэффициентини ҳисоблаш критериал формуласини келтириб чиқариш мумкин.
Иссиқлик бериш коэффициентини аниқлаш учун суюқликда температура тақсимланишини билиш зарур. Ундан ташқари, иссиқлик алмашиниш жараёнини ҳисоблаш учун иссиқлик бериш коэффициентини ўзгарувчи параметрлар билан боғлиқ тенгламасига эга бўлиши керак.
Бундай тенглама бўлиб конвектив иссиқлик алмашинишнинг дифференциал тенгламаси хизмат қилади. Лекин, ушбу тенглама девор ва суюқлик чегарасидаги шартларни характерловчи тенглама билан тўлдирилган бўлиши керак.

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish