85IX-XII асрларда моддий ва маънавий маданиятининг юксалишини таъминлаган шарт-шароитлар. Тарихдан бизга маълумки бу даврда Мовароуннаҳрда моддий ва маънавий маданиятнинг юксалиши учун асосий шароит унинг мустақиллиги эди. Чунки 9-асрнинг охиридан бошлаб ўлкамиз араблар зулмидан халос бўлди. 9 асрнинг П ярмида Мовароуннахрнинг маданий хаетида янги давр бошланади. Халифалик хукмронлиги тугаб, мустакил Сломонийлар давлатининг карор топиши билан маданий хаетнинг жонланиши учун кенг йул очилади. Бухоро, Самарканд, Урганч, Марв ва Нишопур каби шахарлар илмий ва маданий марказ сифатида тараккий кила бошлайди. Марказий шахарларда форсий-дарий деб юритилган халкнинг адабий тили вужудга келади. Бу тил давлат тили сифатида кабул килинади. Дарийда назм, наср ва бошка асарлар езила бошланади. Бухоро ва бошка марказий шахарларда ислом дини таълимотининг асосий манбалари ва шариат билимларини укитиш учун мадрасалар очилган эди.
86IX-XII асрларда илм-фан равнақи. Бу даврда Мовароуннаҳрда буюк алломалар Хоразмий, Беруний, Замахшарий, Мотрудий, Фаробий, Ибн Сино каби ўнлаб алломалар ижод қилди. Буй ил октябрь ойида халқимиз Маъмун Академиясининг минг йиллигини нишонлайди. Бу академия 1004 йилда Урганчда ташкил топган эди. Моддий ва маънавий юксалиш. Марказий Осиёда 9-12 асрларда моддий ишлаб чикариш ривож топди, хунармандчилик ва савдо тараккий этди, маданият гуркираб усди. Бу даврда «Буюк Ипак йули»нинг урни ва ахамияти ошди, хунармандчилик ва савдо-сотиклар ривож топган обод ва куркам шахарлар вужудга келди. Буни шундан хам билиш мумкинки, ал-Мукаддасийнинг езишича, 830-933 йилларда Хоразмда 13 шахар мавжуд булган булса, ярим йилдан сунг шахарларнинг сони 33тага етган. Натижада бу минтакадан уз кобилиятлари, ёркин ва бетакрор инсонлари, улкан маданий маърифий дурдоналари билан жахон маданияти цивилизацияси хазинасига бебахо хисса кушган алломалар, фан ва маданият сохиблари камолотга етдилар.
87Ал Хоразмий, Ал Фаробий, Наршахий, Ибн Сино, Беруний, Рўдакий ва бошқа буюк аждодларимиз ижоди. Ал Хоразмий 783-850 йилларда яшаб ижод килган. У математика, геометрия, астрономия, география, тарих фанларида ижод килди. Асарлари: «Ал-жабо Вал-Мукобала», «Хисоб ал Хинд», «Сурат ал Арз», «Китоб ат-тарих», «Китоб ал Амал Бил Устурлабат». Ал Фаргоний араб атамашунослигининг пайдо булишига хисса кушди. Богдод ва Дамашкдаги расадхоналарни курилишига катнашди. Асарлари: «Китоб Фи Усул илм ан-Нужум», «Фалаккиёт рисоласи», «Ал мажистий» ва б. Абу Наср Фаробий (873-950) – риёзиёт, фалаккиет, табобат, мусика, фалсафа, адабиёт фанларида ижод килди. Асарлари «Бант саодатга эришув хакида», «Фозил одамлар шахри». Ибн Сино (980-1037). Асарлари: «Тиб конунлари», «Донишнома», «Китоб аш-шифо». Беруний (973-1048). Асарлари: «Кадимги халклардан колган едгорликлар», «Хиндистон».
Do'stlaringiz bilan baham: |