5.Ўзбекистон тарихини даврлаштириш, уни ўрганишда моддий ва ёзма манбаларнинг ўрни ва аҳамияти. Узб-н тарихи буйича энг кадимги манбаи зардуштийларнинг мукаддас китоби «Авесто»дир. Унда юртимизнинг тарихий вилоятлари, аждодларимизнинг маданият тарихи уз ифодасини топган. Кадимги давр тарихига доир яна бир езма манба – Бехистун коялари езувларидир. Унда Марказий Осиёдаги Хоразм, Сугдиена, Бактрия вилоятлари билан бирга сак кабилалари санаб утилган. Мил.авв. У асрда кадимги юнон тарихчиси Геродот турли мамлакатларга саехат килиб, туккиз китобдан иборат «Тарих» асарини езган. Унда улкамизнинг кадимги ахолиси тугрисида батафсил маълумот берилади. Юртимиз тарихи хакида айрим маълумотлар юнон тарихшунослари Ксенофонт ва Ктесий асарларида хам уз аксини топган. Мил.авв.1 аср охирида кадимги юнон тарихчиси ва географи Страбон «География» асарида, мил.авв.П аср охири – 1 аср бошларида кадимги Хитой тарихчиси Сима Цзяннинг «Тарихий йилномалар» номли асарида, милодий 1 асрда утган кадимги Рим тарихчиси Квинт Курций Руф «Буюк Александр тарихи» деган асарларида юртимиз тариххига оид маълумотлар келтирилган. Ушбу манбалар Узб-н тарихимнинг кадимги даврини урганишга ердам беради.
6.Ўзбекистон умумжаҳон цивилизацияси ўчоқларидан бири эканлиги. «Цивилизация» сузи ривожланиш деган маънони билдиради. Узб-н цивилизация хакида суз борганда, тарих нуктаи назаридан Узб-н кулай географик минтакада жойлашганлиги туфайли Шарк ва Европа мамлакатларини бирлаштирган. Бундла Узб-нинг барча шахарларида утган Буюк ипак йулининг роли катта булган. Мил.авв.3-2 мингйилларларда Узб-н билан кадим Шарк кабилалари уртасида кенг маданий алокалар боглаган. Узб-нинг жахон тараккиетига кушган ва кушаетган хиссаси нихоятда катта. Халкимиз фан, маданият, санъат сохасидаги ютуклари бутун инсоният маданияти ривожида мухим урин тутади.
7.Ўзбекистон тарихининг ҳар томонлама етук, миллий истиқлол ғояси билан қуролланган инсонларни тарбиялашдаги аҳамияти. И..А.Каримов тарих сохасида мехнат килаетган олим, мутахассисларга мурожаат килиб шундай деган эдилар: «Сизлар, миллатимизнинг хакконий тарихини яратиб беринг, токи у халкимизга маънавий куч-кудрат бахш этсин, гурурини уйготсин. Биз юртимизни янги боскичга, янги юксак маррага олиб чикмокчи эканмиз, бунда бизга еруг гоя керак. Бу гоянинг замирида халкимизнинг узлигини англаши етади. Хакконий тарихни билмасдан туриб эса узликни англаш мумкин эмас». Мазкур вазифани амалга ошириш учун Фанлар Академиясига карашли Тарих, Шаркшунослик, Археология институтлари, шу сохага тааллукли булган илмий муассасалар таркибини, иш фаолиятини узгартиришни талаб килмокда. Максад шуки, фанда бизнинг тарихий томирларимизни аниклайдиган, миллий гуруримизни юксалтирадиган янги йуналишлар пайдо булиши керак. Давлатимиз, Миллатимизнинг хакконий илмий тарихини яратиш кенг жамоатчилигимиз учун гоят мухим ва долзарб масалага айланиши лозим.
Do'stlaringiz bilan baham: |