Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Ўзбекистон тарихини даврлаштириш, уни ўрганишда моддий ва ёзма манбаларнинг ўрни ва аҳамияти



Download 1,05 Mb.
bet3/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

5.Ўзбекистон тарихини даврлаштириш, уни ўрганишда моддий ва ёзма манбаларнинг ўрни ва аҳамияти. Узб-н тарихи буйича энг кадимги манбаи зардуштийларнинг мукаддас китоби «Авесто»дир. Унда юртимизнинг тарихий вилоятлари, аждодларимизнинг маданият тарихи уз ифодасини топган. Кадимги давр тарихига доир яна бир езма манба – Бехистун коялари езувларидир. Унда Марказий Осиёдаги Хоразм, Сугдиена, Бактрия вилоятлари билан бирга сак кабилалари санаб утилган. Мил.авв. У асрда кадимги юнон тарихчиси Геродот турли мамлакатларга саехат килиб, туккиз китобдан иборат «Тарих» асарини езган. Унда улкамизнинг кадимги ахолиси тугрисида батафсил маълумот берилади. Юртимиз тарихи хакида айрим маълумотлар юнон тарихшунослари Ксенофонт ва Ктесий асарларида хам уз аксини топган. Мил.авв.1 аср охирида кадимги юнон тарихчиси ва географи Страбон «География» асарида, мил.авв.П аср охири – 1 аср бошларида кадимги Хитой тарихчиси Сима Цзяннинг «Тарихий йилномалар» номли асарида, милодий 1 асрда утган кадимги Рим тарихчиси Квинт Курций Руф «Буюк Александр тарихи» деган асарларида юртимиз тариххига оид маълумотлар келтирилган. Ушбу манбалар Узб-н тарихимнинг кадимги даврини урганишга ердам беради.
6.Ўзбекистон умумжаҳон цивилизацияси ўчоқларидан бири эканлиги. «Цивилизация» сузи ривожланиш деган маънони билдиради. Узб-н цивилизация хакида суз борганда, тарих нуктаи назаридан Узб-н кулай географик минтакада жойлашганлиги туфайли Шарк ва Европа мамлакатларини бирлаштирган. Бундла Узб-нинг барча шахарларида утган Буюк ипак йулининг роли катта булган. Мил.авв.3-2 мингйилларларда Узб-н билан кадим Шарк кабилалари уртасида кенг маданий алокалар боглаган. Узб-нинг жахон тараккиетига кушган ва кушаетган хиссаси нихоятда катта. Халкимиз фан, маданият, санъат сохасидаги ютуклари бутун инсоният маданияти ривожида мухим урин тутади.
7.Ўзбекистон тарихининг ҳар томонлама етук, миллий истиқлол ғояси билан қуролланган инсонларни тарбиялашдаги аҳамияти. И..А.Каримов тарих сохасида мехнат килаетган олим, мутахассисларга мурожаат килиб шундай деган эдилар: «Сизлар, миллатимизнинг хакконий тарихини яратиб беринг, токи у халкимизга маънавий куч-кудрат бахш этсин, гурурини уйготсин. Биз юртимизни янги боскичга, янги юксак маррага олиб чикмокчи эканмиз, бунда бизга еруг гоя керак. Бу гоянинг замирида халкимизнинг узлигини англаши етади. Хакконий тарихни билмасдан туриб эса узликни англаш мумкин эмас». Мазкур вазифани амалга ошириш учун Фанлар Академиясига карашли Тарих, Шаркшунослик, Археология институтлари, шу сохага тааллукли булган илмий муассасалар таркибини, иш фаолиятини узгартиришни талаб килмокда. Максад шуки, фанда бизнинг тарихий томирларимизни аниклайдиган, миллий гуруримизни юксалтирадиган янги йуналишлар пайдо булиши керак. Давлатимиз, Миллатимизнинг хакконий илмий тарихини яратиш кенг жамоатчилигимиз учун гоят мухим ва долзарб масалага айланиши лозим.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish