Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Аҳмонийлар даврида Ўрта Осиёда иқтисодий-сиёсий, маданий ҳаёт



Download 1,05 Mb.
bet14/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

32.Аҳмонийлар даврида Ўрта Осиёда иқтисодий-сиёсий, маданий ҳаёт. Қадимги замондан бошлаб, Урмия қўлининг жанубий томонларида «рarsu» қабилалари яшашар эдилар. Милоддан аввалги VIII-VII асрларда улар Эламга кўчиб, аҳомон уруғидан чиққан сардор атрофида бирлашадилар. Уларнинг дастлабки подшолари Кайхусрав даврида Оссурияга, Камбиз даврида, Мидияга итоат этганлар. Камбиз билан Мидия шоҳи Астякнинг қизи, ўртасидаги никоҳда Кайхусрав II дунёга келади. Камбиз вафот этгач Парсуа тахтига Кайхусрав П ўтиради. Мол.авв.558-йилда Пасаргада шаҳрини кўриб, уни давлат пойтахтига айлантиради. Қадимги Эронликлар ўзларининг бой халқ оғзаки ижодиёти ва ёзма адабиётига эга бўлишганлар.Улар кўплаб халқ мақоллари эртаклари, ҳикоялари, қўшиқлари ва ёзма адабиётининг ажойиб намуналарини яратганлар. Улар ҳақида «Авесто Шохнома» достонлари алоҳида аҳамиятга эга.
33.Юнон-Македон қўшинларининг Искандар Зулқарнайн бошчилигида Ўрта Осиёга юриши. Марказий Осиё худудининг ахамонийлар асоратидан батамом озод булиши бу улканинг македониялик Искандар Зуркарнайн томонидан эгалланиши билан богликдир. Мил.авв. 330-329 йилларда Урта осиёга юриш бошлади. У мил.авв. 327 йилдагина жуда катта ва дахшатли жанглардан сунг Бактрия, Сугдиёна, Марғиёна ва бошка худудларни эгаллай олди. Унинг зуклмидан кутулиш учун Сугдиёна халкларига 150 йил, Бактрия халкларига эса 180 йил керак булди. Унга карши бактрияликлар, сугдиёналиклар халк касоскорлари Спитамен, Оксиард рахбарлигида жасорат курсатдилар. Искандар хийла-найранглар ва шафкатсиз киргинлар эвазигагина уз максадини руёбга чикара олгану Жумладан, Самаркандда Спитамен бошчилигида кутарилган кузголонни Искандар икки йилдан сунггина - мил.авв.328 йилда бостира олди. Кузголонни бостириш чогида самаркандликлардан 120 минг йиши шафкатсизларча кириб ташланган. Уструшонада Самарканд билан хужанд оралигидаги тогликлар билан булган жангда туб ерли 30 минг ахолидан 22 мингги киличдан утказилган. Аммо ватанпарварлар таслим булмаганлар. Искандар хийла ишлатиб, махаллий хукмдорлардан Сугд калъасининнг хокими Оксиарднинг кизи Рохшанага уйланди, махаллий халкка узини якин тутиб, унинг миллий урф-одатларини кабул килади, миллий кийимларини кийиб юради. Шундан сунггина махаллий хукмдорларнинг бир кисми унинг томонига утади ва Искандар уз ниятларини руёбга чикаради.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish