61Ипак йўли Шарқ Билан Ғарбни боғловчи халқа сифатида. Ипак йўли мамлакатлар ўртасидаги иктисодий алокаларни ривожлантириш воситаси хисобланган. Хитой императорлари Ипак йўли оркали Гарбда жойлашган мамлакатлар билан савдо ва иктисодий алокалар килганлар. Улар ўз элчиларини катта совга саломлар билан Урта Осиё. Эрон, Месопотамия ва Кичик Осиёга юборган. Агар Ипак йўли оркўали Хитойдан гарб мамлакатларига, асосан, ипак, кейинчалик когоз экспорт килинган бўлса, бу мамлакатлардан Хитойга шиша, жундан ишланган хар хил газламалар,гилам, палос, ойна, кимматбахо тошлар, аргумок отлар келтирилган. Ана шу савдо йўллари оркали Хитойнинг бронза ойналари ва квадратикли тангалари Фаргона водийси ва Сирдарёнинг ўрта хавзаси районларида кенг таркалган.
62. Жаҳондаги буюк географик кашфиётлар натижасида Буюк ипак йўли мавқеининг пасайиши. Мамлакатдаги ва кушни вилоятлардаги феодал можарроларнинг кучайиши чет элликларнинг боскинлар карвон йуллар хавфсизлигини таъминлаш имкониятидан махрум килди. Натижада кушни давлатлар билан савдо-дипломатик муносабатлар хам бузилди. Буюк ипак йули ХУ-ХУ1 асрлардаги Буюк географик кашфиётлар даври бошлангандан сунг уз-узидан суна бошлади. Савдо йулларнинг жанубга кучиши ва денгиз савдосининг кучайиши Марказий Осиё шахарларининг ташки савдо алокаларига жиддий зарба булди. Буюк географик кашфиётлар туфайли Хиндистондан ва хатто анча шимолдаги вилоятлардан молларнинг купгина турлари денгиз йулидан юборила бошлади, чунки туя ва отга суянган карвон Гарбий Европанинг елканли кема ва каравеллалари билан тенглаша олмас эди. Аммо унинг инсоният тараккиётидаги ижобий урни шубхасиздир.
63. Юнеско раҳнамолигида «Буюк ипак йўли» дастурининг тузилиши ва уни амалга оширишда Ўзбекистоннинг иштироки. Бизга маълумки бизнинг ватанимиз ЮНЕСКО ташкилотига аъзо давлатлардан бири хисобланади. Бу ташкилотнинг маркази Париж шахри булиб, бу ташкилот асосан кадимдан колган маданий ёдгорликларни саклаш билан шугулланади ёки уни тиклайди. Бу ташкилот томонидан «Буюк ипак йули» дастурининг амалга оширилишида хиссаси катта булди. Бизга маълумки, Буюк ипак йулининг асосий тармоги Ватанимиздан утган. Бухоро, Самарканд, Тошкент каби шахарларимиз Буюк ипак йулининг асосий бекати булгар. Хозирда уша Буюк ипак йулини тиклаш ишлари кизгин олиб борилмокда. 1993 йил май ойида Брюсселда Европа, Кавказ ва Марказий Осиёни богловчи «Трасека» йулини куриш хакида келишилиб олинди. Бизга маълумки, ЮНЕСКО ташкилоти томонидан «Буюк ипак йули» дас-ури ишлаб чикилди. Унда бизнинг Узбекистонимиз хам иштирок этди. Бизга маълумки, Марказий Осиё худудида жойлашган Узбекистон, Козогистон, То>кикистон, Туркманистон ва Киргизистон жахон хамжамиятига кириб бормокда. Бунинг учун уларга «Буюк ипак йули» нинг ахамияти бекиёсдир. 1998 йили Бухоро Трасека йулини ривожлантириш буйича халкаро анЖуман булиб утди, унда 10 дан ортик халкаро ташкилотлар ва 32 давлатлар каторида Узбекистон хам иштирок этди. У ерда Президентимиз сузга' чикиб, бу йулни халкимиз ва Ватанимиз равнакига канчалар мухимлигини айтиб утди.
Do'stlaringiz bilan baham: |