Жавоб [окоз



Download 124,81 Kb.
bet17/42
Sana26.05.2022
Hajmi124,81 Kb.
#608750
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   42
Bog'liq
хуршиджон

Такрор ва такрорланишлар. Дала тажрибасининг натижасида тажриба аниšлигини ва унинг ишончлилигини жой, муддати билан бођлиš бœлган тажриба вариантларининг такрорланиши белгилайди. Бу ерда: жойдаги такрорланиш деб бир вариантнинг бир неча бор кетма-кет šайта (такрор) эšилиши ќисобланади.

Такрорланиш муддати деб эса, тажрибанинг бир неча йил мобайнида давом этиши тушунилади. Жойдаги такрорланиш тажриба œтказилаётган жой тупрођининг ќар хиллик ќолати учраса уни бутунлай šамраб олиб вариантлар кœрсатилган œртача олинган маълумотлар аниšлигини кафолатлайди. Вариант билан бођлиšлиги бœлса, œрганилаётган муќитларнинг вариантларга бœлган таъсирлари ва муносабат - бођлиšлигини ќар хил метеорологик шароитларда, бир неча йил мобайнида œрганилади.

Тажрибадаги такрорланиш сонининг ошиши билан тажриба хатоси камайиб боради. Изланишларнинг кœрсатишича, тажриба хатоси айниšса 4-6 такрорлашда бœлганда камаяди. Унда такрорланишнинг сони ошириш тажриба хатосининг секин камайиши билан кечади.

Такрорлаш самараси бутун тажриба вариантлари жойлашган тупроš œзаро фарšи тажриба œтказилаётган туман тупроš фарšидан сезиларли фарš šилмаса œта юšори бœлади. Шунинг учун ќам бир омилли ва баъзи ќолларда кœп омилли синовлар ќам тупроššа ишлов бериш, такрорий экиш тажрибалари 4-6 такрорланишда œтказилади. Дала тажрибалари амалиётда 6-8 такрорланиш 2-10 м2 ли пайкаллар ёки таšсимланмаган ер участкаларида амалга оширилади. Такрорлаш 8 та дан кœп тажрибалар эса, баъзи бир ќоллардагина масалан, вариантларга аќамиятсиз таъсирларни таšсимлаш учун (микроœђит, œсув стимулятори ва бошšалар мисолида) ташкил этилади.

Умуман олганда такрорлар тажриба даласида тартибли кетма-кетлик усулида жойлаштирилади (ташкилий šайтарилиш усули). Унинг маъноси шундаки, ќамма вариантлар мажмуаси бир жойда бир гуруќга бирикади. Ундаги бир такрори бœлса, тажрибанинг šисšартирилган, яхлит ќолатини кœрсатади.

Бундан ташšари вариант такрорлари тажриба участкасида бир-бири билан бир жойда бирикмасдан алоќида-алоќида кичик участкаларда алоќида учраши мумкин. Бундай тажриба тартибсиз усулда жойлашган такрорланишлар ќам деб аталади.


7-Тупроқ намуналарини олиш услублари



Download 124,81 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   42




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish