Iqtisodiy-ijtimoiy geografiya fanidan atamalar to’plami: Obyektivlik



Download 56,13 Kb.
bet13/24
Sana10.07.2022
Hajmi56,13 Kb.
#772524
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24
Bog'liq
Iqtisodiy-ijtimoiy geo atamalar

Мажбурий миграция – давлат томонидан мажбуран амалга ошириладиган кўп сонли одамларнинг кўчиши. Тўғридан – тўғри (мажбурий кўчириш ва депортация) мажбурлаш ва билвоста (ихтиёрий равишда мажбурий миграция) турлари мавжуд. Иккинчи ҳолатда, давлат одамларни мажбуран кўчирмайди, лекин мамлакат аҳолиси томонидан кўчиб ўтишга индивидуал қарор қабул қилиш омилларига таъсир қилади.

  • Депортация (мажбурий миграция) сиёсий қатоғоннинг бир тури. Депортация қилишнинг ўзига хос хусусияти уларнинг (суддан ташқари) табиати; депортация алоҳида муҳожирларга эмас, балки аҳолининг гуруҳларига (ижтимоий ёки этник) таркибига қаратилган. Мажбурий миграция жараёнига сиёсий, иқтисодий омиллар таъсир кўрсатади. 1936-51 йилларда оммавий сургунлар амалга оширилган: поляклар, немислар, кореслар, каряклар, болқарлар, чеченлар, ингушлар, қалмиқлар, қирим татарлари, греклар, месхети турклари. Мажбурий миграция глобал миқёсда минтақалар ва мамлакатлар аҳолисининг демографик ва этник таркибига таъсир қилади

  • Мавсумий миграция – аҳолининг бир неча ой давомида ишлаш, ўқиш, дам олиш ва ҳокозоларга вақтинча (мавсумий) кўчиши билан тавсифланадиган аҳолининг қайтиш миграцияси. Мавсумий миграциянинг ўзига хослиги шундаки, ҳаракатларнинг мавсумий характерига қўшимча равишда, уларнинг оммавийлиги ва доимийлигидир.

  • Кўпирча мавсумий миграция йилнинг вақти ва иқлим мавсумига боғлиқ. Йўналишига кўра мавсумий миграция; иқтисодий (меҳнат), ижтимоий - иқтисодий, рекреацион турларга ажратилади; улар ҳам қонуний, ҳамноқонуний шаклларда намоён бўлади

  • Миграция сиёсати – бу аҳоли миграциясида давлат, халқаро ва жамоат ташкилотларининг мақсадли таъсирининг ҳуқуқий консептуал жиҳатдан бирлаштирилган йўллари ва чоралари тизими. Миграция сиёсати ташқи миграция ва ички миграция оқимини тартибга солишга йўналтирилиши мумкин. Замонавий дунёда миграция сиёсати асосан ташқи миграция оқимини тартибга солишга қаратилган.

  • Мамлакатлар ўртасидаги миграцияни тартибга солишнинг ҳуқуқий шакллари кўп томонлама ҳалқаро шартономаларда кўриб чиқилган. Шунингдек, бир қатор халқаро ташкилотлар фаолияти миграция оқимини тартибга солишга қаратилган. Бундай ташкилотларга Халқаро Миграция Ташкилоти, Халқаро Меҳнат Ташкилоти, Жаҳон Соғлиқни сақлаш ташкилоти киритилади. Миграция сиёсати уч қисмдан иборат - консепция, вазифалар, амалга ошириш механизмлари.

  • Консепция – бу аҳоли миграцияси бўйича дастурий хужжатлар шакллантирилиши мумкин бўлган ҳуқуқий, ахлоқий, этник ва мафкуравий макон чегараларини белгилайдиган қарашлар тизими.

  • Миграция сиёсатининг консепцияси ва вазифаларига мувофиқ унинг мақсадлари аниқланади, улар турли хил миграциялар учун фарқ қилиши мумкин ва мавжуд миграция ҳолатига қараб ўзгариши мумкин. Миграцияя сиёсатини амалга ошириш механизмлари рағбатлантрувчи ёки тўсқинлик қиладиган турларга ажратилади;

  • Демография- аҳолининг такрор бапо бўлиш қонуниятларини ўрганувчи фан ҳисобланади. “Демография”- атамаси юнонча сўздан олинган бўлиб, demos- халқ ва gropho- ёзаман, яъни халқни ёзаман маъносини аглатади.


  • Download 56,13 Kb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   24




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish