If. •f с ж ж Салимов КимёВий технодогиянинг асосий караёнАари Во урилмоАпри I зл' Пз



Download 10,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet205/275
Sana07.04.2022
Hajmi10,86 Mb.
#535152
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   275
Bog'liq
Kimyoviy texnologiyaning asosiy jarayonlari va qurilmalari. Z.Salimov. 1994

К
— т е м п е р а ­
т ура юкори б улг анд а коб и к ва т р у б а л а р н и н г т урл и ча узайишини 
хисобга олувчи ва кобикда ж о й л а ш г а н компенсатор билан
П
— 
х а ра к а т ч а н калпокчали;
Y
— ÍZ-симон трубали; /7/С — ха ра ка т ч а н
к а л п о к ч а л и ва ундаги компенсатор билан.
Ми сл и коб и к- труб ал и к у р и л м а л а р ГОСТ 11971— 77 га асосан 
икки типда (Н ва К) т ай ё рл ан а ди . М а к с а д г а кура к обик-трубали 
к у р и л м а л а р иссиклик а л ма шг ич, совиткич, конденсатор ва
277


буглаткич с и фа т и да ишл атил иши мумкин, у л а р бир ва куп йулли 
килиб та й ёр ла на ди .
Киме са но а тид а суюк ва газ мухитининг т е м п е р а т у р а с и — 
60 дан 4-600°С гача уз г ар г а н ша роитда и шл а т и л а д и г а н пулатли 
кобик — трубали кури л мал а рни н г айрим п ар а м е т р л а р и
11
.
1
- жа д-
в ал д а берилган.
1 1 . 1 - ж а д в а л. П у л а т л и , ко б и к -т р у б а л и ис си кли к а лм аш и н и ш
к у р и л м а л а р и н и н г айрим п а р а м е т р л а р и
П а р а м е т р а а р
К у р и л м а типи ва п а р а м е т р и н и н г к й й м а т и
П
К
п .
У
П К
И с с и м и к а л м а ш и ­
ниш юзаси, м2
1 ^ 5 0 0 0

5000
Юн- 1250
1 0 ^ 1400
1 7 8 4 - 1866
Г р у б а л а р ёки т р у ­ 0,6;1,0
0,6; 1,0
1,0; 1,6
1,0; 1,6
5,0;6,3
б а л а р о р а л и г и д а ­
ги б у шл и к д а г и
ша р т л и босим,
МП а
1,6;2,5 
4,0;6,3 8,0
1,6;2,5
2,5;4,0
6,3;8,0
10,0,12
16,0
2,5;4,0 
6,3;8,0 
5; 10,0; 12,5 
16,0
8,0; 10,0
Т р у б а ла р н и н г т аш 16x1,5;
16x1,5;
20x2;
20x2;
20x2;
^и д и а ме т р и х де- 16x2;
16x2;
25x2;
25x2;
25x2;
ворнинг цалинли-
20x2
20x2;
25x2,5;
25x2,5
25x2,5
ги, мм
25x1,5;
25x2;
25x2,5;
38x2;
57x3
25x1,5
25x2
25x2,5
38x2;
57x3
38x2;
Бундай иссиклик а л м а ш г и ч л а р кобик, ичига ж о й л а ш г а н
т р у б а л а р т уп л а м и да н иборат булиб, т р у б а л а р н и н г учи т у р л а р г а 
м а х к а м л а н г а н б ула ди ( 1 1 . 1 - раем). К у р и л м а н й н г юк,ориги ва 
пастки к и с м л а р и д а г и копкок ф л а н ец ё р д а м и д а труба турига 
бириктирилади. Юкориги ва пастки к.опк,окларга иситилаётган ёки 
с овитилаётган а г е нтл арн и бериш учун штуцер м у л ж а лл а н г а н .
Т р у б ал ар турга р а з в ал ь цо в к а , п а й ва н д л а ш , к а в ш а р л а ш ва бопща 
у сул л ар ё р д а м и д а б ириктирилиши мумкин (11.2- раем). Ис си кл ик 
ташувчи агентнинг биринчиси труб ан ин г ичидан, иккинчиси эса 
труба ва курил манйнг ички девори о рал иг ид аги б ушл ик да н утади.
11
.
1
- р ае мд а бир йуналишли кобик,-трубали иссиклик а л м а ш и ­
ниш к ур и л ма с и ку рс атилг а н. Бунда иситилувчи газ ёки суюк,лик 
к.опк.окдаги пат р уб ка орк,али битта т р у б а д а н кириб, уша т р у б а д а н
чикиб кетади. Купинча, бу типдаги и с и тк и чл ар да иситилаётган ва 
иссиклик б ер аё тг ан мухит бир- бирига к.арама-к,арши й уна лишд а
х а р а к а т килади. Иситувчи агент доим иситкичнинг юкориги 
кисмидан ва иситилаётган мухит эса к у ри лма н ин г пастки 
кисмидан т р у б а л а р ичига берилади. Бу мухитнинг йуналиши 
иситкичдаги й уна лишг а мос келади, чунки иситилаётган вак,тда 
т е м пе ратур а ортиши ва ка ма й иши б ил ан уларнинг зичлиги
278


узгаради. Мас алан, бур уз иссик- 
лигини бериб совиши натижаси- 
д а унинг зичлиги ошиб, пастга ка- 
раб х ара катл ан ад и . Бундан таш- 
кари мухитнинг бу йуналишида 
уларнинг тезлиги бир хил так- 
симланиб, 
курилманинг 
кунда- 
л а н г кесимида иссиклик а л ма ши - 
ниш у з г а р м а с булади.
Агар мухитнинг йуналиши ак- 
синча булса, яъни иситувчи агент 
к у р и лм а ни нг
пастки 
кисмидан 
т р у б а л а р ва к,обик о ра л и г ид а г и 
б у ш л и к к а ва иситилаётган мухит 
иситкичнинг юк,ориги кисмидаг и 
т р у б а л а р г а берилса, у холда буг 
иссиклигини бериб совиши нати- 
ж а с и д а
унинг 
зичлиги 
ошиб 
юкорига к ута р ил ма йд и . Н а т и ж а -
д а пастки т р у б а л а р билан кобик 
орас ид аг и б ушл ик да конденсат 
тупланиб,
бугнинг бу 
бушлик, 
ора с ид а н утиши к и йи н л а ш а д и ва 
иссиклик а л ма ш и н и ш ж а р а ё н и -
нинг тезлиги камаяди.
Бу иссиклик а л м а шг и ч л ар д а суюкликнинг сарфи кам булганда 
у л а р н ин г т р уб ад аг и тезлиги кичик булиб, иссиклик а л ма ш и н и ш 
коэффициенти хам кам булади. Ис си к л ик ташувч и агентнинг 
тезлигини ошириш учун куп йулли иситкичлар и шл ати л ад и.
Куп йулли иссиклик а л м а ш г и ч л а р д а т р у б а л а р н и с е к ц и я л а р г а 
б улиш учун ёки мухитнинг х а р а к а т йулининг сонига к,араб 
к у р и лм а н ин г копкоги билан тр у ба турининг ор ас иг а ту с и кл ар
у р н а т и л ад и (11.3— 1 1. 4 - ра с мл ар ) . Бунда х а р бир се кция да ги 
т р у б а л а р н и н г сони бир хил булиши керак. Куп йулли иссиклик
/ / . / -
раем.
т р у б а л и
Б и р
йулли 
к,обик, — 
и с си к ли к
а л м а ш и н и ш
к у р и л ма с и .
/ — ко би к ;
2
— т р у б а т у р л а р и ; 3 — т р у б а л а р ;
4
— к о п к о к ;
5, 6
— и с с и к л и к т а ш у в ч и а ге нт-
л а р (I ва I I ) к и р а д и г а н в а ч и к а д и г а и ш т у ц ер -
л а р ; 7 — б олт;
8
— к и с т и р м а .
11 .2 -раем.
Т р у б а л а р н и т р у б а т у р и г а б и р ик ти р иш усуллари:
а)
р а з в а л ь ц о в к а ;
б)
а р и к ч а л а р о р к а л и р а з в а л ь ц о в к а к и л иш ;
в )
п а й в а н д л а ш ;
г)
к а в ш а р л а ш .
279


а л м а ш г и ч л а р д а бир йуналишли к,урил- 
м а л а р г а нис ба тан мухитнинг тезлиги 
йулларнинг сонига к а р а б пропорционал 
узгаради.
Кимё ва оз ик - о в ка т саноатининг 
барча т а р мо к л ар ид а 2,4,6 йулли иссик- 
лик алмашгич ишлатилади. Чунки й ул­
ларнинг сони ортиши билан г и др а в ­
лик карши л и к ортиб, иссиклик ал маши- 
ниш кур и лма с ин ин г конструкцияси му- 
р а к к а б л а ш а д и .
Бир йулли ва куп йулли кобик- 
т р уб а л и иссиклик а л ма шг ич вертикал 
ва горизонтал х ол а т д а булади. В ер т и­
кал иссиклик а л м а ш и н и ш к у ри л м а л а -
рини ишл ати ш кулай, ул арнинг тузили- 
ши содда ва кам жойни э га лла йди.
Горизонтал 
иссиклик 
а л м а ши ни ш 
к у р и л м а л а р и купинча куп йулли килиб 
т а й ёрл а на ди .
К о б и к - т р у б а л и
к у р и л м а л а р д а
кобик билан т р у б а л а р орасидаги темпе- 
ратура нинг ф а р к и г а к а р а б труба ва 
кооикнинг узаииши ха р хил булади. Шунинг учун к обик-трубали 
к у р и л м а л а р конструкциясига кура икки хил булади: 
1
) к у з г а л м а с
турли иссиклик а лм а ш г и ч л ар ;
2
) компенсацияловчи ку ри л мал и
иссиклик а л м а ш г и ч л а р (бундай к у р и л м а л а р д а т р у б ал а р н и нг
турли д а р а ж а д а у з ай и ши г а имкон бор).
К у з г а л м а с турли иссиклик а л ма ш г и чд а иссиклик таъ си ри д а 
труба ва кобик х а р хил узаяди, шу с а б а бл и бундай к у р и л м а л а р
т р у б а л а р ва ко б ик ур тас ид аг и т е м п е р а т у р а л а р фа р к и катта 
б у л ма г а н д а (50°С г ач а ) и шлатилади.
/
1.4- раем.
Куп йулли ( т р у б а л а р т а ш а д р и с и д а г и бушлик, 
бу й и ч а ) и с с и м и к а лма шг и ч :
/ _ к.обик; 
2
— й у и а л т и р у в ч и т у с и к л а р ;
I,
/ / — и с с и м и к т а ш у в ч и а г е н т л а р .
11.3- раем.
Куп йулли ( т р у б а ­
л а р ичидаги бушлик, буйича)
иссиклик а лма шг и ч :
/ — к о пк о к ; 2 — т у с и к л а р ; /, 
II
— и с ­
с и к л и к т а ш у в ч и а г е н т л а р .

Download 10,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   275




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish