Асосий воситаларнинг xолати ва улардан фойдаланишни таxлили



Download 4,35 Mb.
bet6/6
Sana31.03.2022
Hajmi4,35 Mb.
#521566
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
6-mavzu Asosiy vositalar holati va ulardan samarali foydalanish tahlili

  • Ko’rsatkichlar
  • O’tgan yil
  • Hisobot yili
  • Og’ish (+;-)
  • Hisobot yilida o’tgan yilga nisbatan % da
  • A
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 1
  • Taqqoslama ulgurji narxlarda mahsulot ( ish, xizmat) hajmi
  • 5495,7
  • 6548,9
  • +1053,2
  • 119,1
  • 2
  • 3446
  • 4493
  • +1047
  • 130,4
  • 3
  • Jumladan mashina va uskunalar
  • 2665
  • 3456,1
  • +791,1
  • 129,7
  • 4
  • 77,33
  • 76,92
  • -0,41
  • 99,5
  • 5
  • Ishlab chiqarish fondlari qiymatining ming so’miga mahsulot hajmi (str1:str2)x100 so’m
  • 1594,8
  • 1457,6
  • -137,2
  • 91,4
  • 6
  • Mashina va uskunalar qiymatining ming so’miga mahsulot hajmi (satr1:satr3)x100 so’m
  • 2062,1
  • 1894,8
  • -167,3
  • 91,9
  • Fond qaytimi tahlili
  • Ko’rib chiqilayotgan davr uchun asosiy ishlab chiqarish fondlari, jumladan mashina va uskunalardan oldingi davrga nisbatan yomon foydalanilgan. Asosiy ishlab chiqarish fondlarining fond qaytimi o’tgan yilgi 1594,8 so’mdan hisobot yilida 1457,6 so’mgacha, mos ravishda mashina va uskunalar 2062,1 so’mdan 1894,8 so’mgacha kamaygan.
  • Tahlilda asosiy ishlab chiqarish fondlarining fond qaytimiga ta’sir qiluvchi omillar hisoblab chiqiladi.
  • Курсаткичлар
  • Махсулот хажми, корхона улгуржи бахосида, минг сум.
  • Фонд кайтими
  • Фонд сигими
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • Утган йил
  • 2113430
  • 166100
  • 12,724
  • 0,079
  • Шартли, хисобот йили
  • 2357682
  • 173596
  • 13,581
  • 0,074
  • Хисобот йили
  • 2553967
  • 180222
  • 14,171
  • 0,071
  • +440537
  • +14122
  • +1,447
  • -0,008
  • Фонд кайтимининг узгаришига таъсир этувчи омиллар
  • Х
  • +0,857
  • +0,590
  • +1,447
  • Х
  • Х
  • -0,005
  • -0,003
  • Х
  • -0,008
  • Мехнат воситалари билан боглик омилларнинг махсулот хажмига таъсири
  • Х
  • +440469,5
  • +179688,3
  • +260781,2
  • х

Биз тахлил килаётган “MJG” АЖда асосий воситаларнинг самарадорлиги утган йилга нисбатан бир кадар яхшиланган. Фонд кайтими ва унинг утган йилга нисбатан усиши +1,447 (14,171- 12,724) сумга тенг булган. Бу узгаришда ишлаб чикарилган махсулот хажмининг узгариши таъсири +0,857 (13,581-12,724 ) сумни, асосий воситаларнинг уртача йиллик кийматининг узгариши эса салбий таъсир этган ва унинг натижасида фонд кайтими +0,590 (14,171-13,581) сумга камайган. Барча омиллар таъсирида асосий фондлар кайтими утган йилга нисбатан +1,447 сумга ортган (14,171- 12,724).

  • Биз тахлил килаётган “MJG” АЖда асосий воситаларнинг самарадорлиги утган йилга нисбатан бир кадар яхшиланган. Фонд кайтими ва унинг утган йилга нисбатан усиши +1,447 (14,171- 12,724) сумга тенг булган. Бу узгаришда ишлаб чикарилган махсулот хажмининг узгариши таъсири +0,857 (13,581-12,724 ) сумни, асосий воситаларнинг уртача йиллик кийматининг узгариши эса салбий таъсир этган ва унинг натижасида фонд кайтими +0,590 (14,171-13,581) сумга камайган. Барча омиллар таъсирида асосий фондлар кайтими утган йилга нисбатан +1,447 сумга ортган (14,171- 12,724).
  • Асосий фондлар сигими утган йилга нисбатан –0,008 сумга камайган. Бу узгаришга махсулот хажмининг таъсири –0,005 (0,074 – 0,079) сумни, асосий воситалар уртача йиллик кийматининг узгаришининг таъсири эса -0,003 (0,071 – 0,074) сумни ташкил килган.
  • Мехнат воситалари билан боглик булган омилларнинг махсулот ишлаб чикариш хажмига таъсирининг тахлилида асосий воситалар уртача йиллик кийматининг узгариши таъсирида ялпи махсулот хажми +179688,3 (+14122*12,724) минг сумга, фонд кайтимининг узгариши хисобига +260781,2 (1,447*180222) минг сумга усишини куриш мумкин.

Download 4,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish