5-мавзу: реал суюқликлар ҳаракати ва қонунлари. Бернулли тенгламаси


Реал суюқликлар элементар оқимчаси учун Бернулли тенгламаси



Download 1,04 Mb.
bet3/4
Sana23.02.2022
Hajmi1,04 Mb.
#170686
1   2   3   4
Bog'liq
5-M ТМ

Реал суюқликлар элементар оқимчаси учун Бернулли тенгламаси


Биринчи ва иккинчи кесимлар орасидаги йўқотилган солиштирма энергия гидравлик босимлар фарқига тенг:
Юқорида кўрилганга асосан
натижада қуйидаги тенгламани оламиз:
бундан

Гидравлик ва пьезометрик қияликлар ҳақида


Босим чизиғининг узунлик бирлигига тўғри келган пасайиши гидравлик қиялик деб аталади.
Расмда оқим учун босим ва пьезометрик чизиқлар ўзгартирилган. Бу чизиқлар умумий ҳолда эгри чизиқ бўлиб, тўғри чизиқ кўринишида тасвирланган. Гидравлик қиялигида таърифидан кўриниб турибдики, унинг ўртача қиймати 1—1 ва 2 — 2 кесимлар орасидаги қиялик орқали қуйидагича аниқланади:
Гидравлик ва Пьезометрик қияликлар
Пьезометрик чизиқнинг узунлик бирлигига туғри келган пасайишига пьезометрик қиялик деб аталади.
Биринчи ва иккинчи кесим орасидаги ўртача пьезометрик қиялик қуйидагича аниқланади:

Тезлик ва сарф ўлчаш усуллари ва асбоблари

  • Суюқлик сарфи ва тезлигини ўлчашнинг энг осон усули ҳажмий ва оғирлик усулларидир.
  • 1) Ҳажмий усулда текширилаётган оқимдан махсус даражаланган идиш (мензурка) га тушади. Идишнинг тўлиш вақти секундомер ёрдамида аниқ ўлчанади. Агар идишнинг ҳажми V, ўлчанган вақт Т бўлса, ҳажмий сарф қуйидагига тенг бўлади
  •  

  • 2) Оғирлик усулида бирор идишга оқимдан суюқлик туширилади. Тарозида ўлчаш йўли билан идишдаги суюқликнинг оғирлиги топилади. Идишнинг тўлиш вақти Т бўлса, оғирлик сарфи қуйидагига тенг:
  • G

     Суюқликнинг ҳажмий сарфи оғирлик бўйича сарфини солиштирма оғирликка бўлиш йўли билан аниқланади:

  •  
  • Бу усуллар, албатта, кичик миқдордаги сарфларни ўлчаш учун қўлланилади. Катта сарфларни бу усулда ўлчашда катта ўлчов идишлари керак бўлади. Иккинчидан, қувурлар ва каналларда сарфни юқоридаги усул билан ўлчанганда оқимнинг тузилиши ўзгаради ва ўлчаш натижасида катта хатолар билан чиқади. Шунинг учун кўпинча Қувурлар ва каналлардаги сарф бошқа усуллар билан ўлчанади.

  •  


Download 1,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish