Haqida yo’nalishlar 1



Download 3,71 Mb.
bet4/12
Sana22.02.2022
Hajmi3,71 Mb.
#89457
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12
Bog'liq
2-мавзу слайди (2)

Швед модели аҳолининг кам таъминланган қатламлари фойдасига миллий даромадни қайта тақсимлаш ҳисобига мулкий тенгсизликни қисқартиришга мўлжалланган кучли ижтимоий сиёсат юритиш билан ажралиб туради. Бу давлат ҳаммаси бўлиб 4 % асосий фондларга эгалик қилсада, ўтган асрнинг 90-йилларидан бошлаб давлат ҳаражатлари ялпи ички маҳсулотнинг 50 %идан ортиқроғини ташкил эта бошлади. Бироқ, бу ҳаражатларнинг ярмидан кўпроғи ижтимоий эҳтиёжлар учун йўналтирилади. Табиийки, бунга юқори солиқ юки (айниқса, жисмоний шахслар ҳисобига) шароитидагина эришиш мумкин. Бу модель ишлаб чиқариш функцияси рақобатдош бозор асосида фаолият юритаётган хусусий тадбиркорлар елкасига тушадиган, юқори ҳаёт даражасини таъминлаш (бандлик, таълим, ижтимоий суғурталарни ҳам) ва инфратузилмаларнинг кўплаб унсурлари (транспорт, илмий-тадқиқот ва тажриба-конструкторлик ишланмалар) давлат функцияси ҳисобланадиган “функционал социаллаштириш” ҳам деб аталади.

  • Швед модели аҳолининг кам таъминланган қатламлари фойдасига миллий даромадни қайта тақсимлаш ҳисобига мулкий тенгсизликни қисқартиришга мўлжалланган кучли ижтимоий сиёсат юритиш билан ажралиб туради. Бу давлат ҳаммаси бўлиб 4 % асосий фондларга эгалик қилсада, ўтган асрнинг 90-йилларидан бошлаб давлат ҳаражатлари ялпи ички маҳсулотнинг 50 %идан ортиқроғини ташкил эта бошлади. Бироқ, бу ҳаражатларнинг ярмидан кўпроғи ижтимоий эҳтиёжлар учун йўналтирилади. Табиийки, бунга юқори солиқ юки (айниқса, жисмоний шахслар ҳисобига) шароитидагина эришиш мумкин. Бу модель ишлаб чиқариш функцияси рақобатдош бозор асосида фаолият юритаётган хусусий тадбиркорлар елкасига тушадиган, юқори ҳаёт даражасини таъминлаш (бандлик, таълим, ижтимоий суғурталарни ҳам) ва инфратузилмаларнинг кўплаб унсурлари (транспорт, илмий-тадқиқот ва тажриба-конструкторлик ишланмалар) давлат функцияси ҳисобланадиган “функционал социаллаштириш” ҳам деб аталади.
  • Швед моделининг характерли жиҳатлари:
  • -иқтисодиётнинг ижтимоий йўналтирилганлиги;
  • -мулкий тенгсизликни миллий даромадни тақсимлаш воситасида қисқартирилиши;
  • -аҳолининг кам таъминланган қатламларига ғамхўрлик қилиш;
  • -давлатнинг молларга баҳо белгилаш ва уни ўрнатиш жараёнларига фаол аралашуви;
  • -мулкчиликдаги давлат секторининг нодавлат ва шахсий секторга нисбатан юқори улушга эга эканлиги.

Download 3,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish