Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Вегетатив йул билан купаядиган усимликларни танлаш методлари



Download 0,95 Mb.
bet36/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Вегетатив йул билан купаядиган усимликларни танлаш методлари. Вегетатив йул билан купаядиган усимликлар куп хол- ларда ирсий жихатдан анча мураккаб табиатга эга булади. Селекция ишида уларга одатда клонларни танлаш усули татбик, этилади, бу Усул ялписига ва якка тартибда утказиладиган хиларга булинади.
Клонларни ялпи танлашда дастлабки намуна орасидан бах;о ‘Натижаларига кура энг яхши усимликлар танлаб олинади ва буларни вегетатив йул билан (туганавлари, кузчалари, тишчалари, пиёзчалари, каламчалари, илдиз иоясининг кисмлари ва бошкаларидан) купайтирилади. Бир неча усимликдан олинган авлодлар бирга экилади.

  1. расм. Клонларни ялпи танлаш схемаси

Куп цайталаб танлаш утказштадиган булса, усимликлар бахоланиб, яна энг яхшилари танлаб олинади, уларни вегетатив йул билан купайтириб, яна умумий участкага экилади ва хоцазо (21-расм). Клонларни ялпи танлаш одатда куртаклар мутацияси натижасида пайдо булиб цолган номацул усимлик формаларини тоза навлардан ажратиш зарур булган махалларда цулланилади.
Клонларни якка тартибда танлашда энг яхши усимликлардан олинган вегетатив авлодлар (клонлар) алохида -алохида делянкаларга экилади. Сунгра, товар пишицлигига етганидан кейин усимликлар хужалик белгилари буйича бахоланади ва энг яхши клонлардан энг яхши усимликлар танлаб олинади. Олинган клонлар яна алохида делянкаларга экилади (22-расм).

  1. расм. Клонларни якка танлаш схемаси

Клонларни якка тартибда танлаш уларни ялпи танлашдан кура самаралироцдир. Бунда унча цимматли булмаган усимликлардан олинган ва анча яхши шароитларда устирилгани учун яхши усимликлар жумласига кириб цолган клонларни вацтида яроцсизга чицариш ва селекция жараёнидан олиб танлаш мумкин. Айни вацтда цимматли куртак мутацияларини ажратиб олса хам булади.
Селекция жараёнининг турли босцичларида танлашнинг турли усул- амаллари, методлари цулланилиши мумкин. Олдинига, материал текисланиб борган сайин, оилаларни танлашнинг турли методларидан фойдаланилади. Ишиинг охирида, яъни нав энди яратилиб булган-у, лекин уни купайтириш зарур булган махалда камроц мехнат талаб циладиган ялпи танлаш яна цулланилади. Танлапща оилалар хар томонлама урганилиб, бир-бирига ва стандартга, яъни намуна цилиб олинган андозага солиштириб курилади. Кдноатлантирмайдиган оилалар яроцсизга чицарилади. Оиладаги усимликпарнинг сони синаб курилаётган оилалар сони ва усимликларнинг улчамлари билан белгиланади. Йирик усимликларда уларнинг сони 120-250 ни, майда усимликларда - 150-600 ни ташкил этади.

  1. Касалликларга ва нокулай мухит шароитларига чидамлиликка
    карашилган селекция



Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish