Глоссарий авизо


Очиқ счётлар бўйича бериладиган кредит-



Download 143,5 Kb.
bet14/19
Sana24.02.2022
Hajmi143,5 Kb.
#213030
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19
Bog'liq
25.глассарий.

Очиқ счётлар бўйича бериладиган кредит- Экспортёр жўнатилган хар бир товарлар қийматини импортёрнинг хисобига қарз сифатида қайд қилиб боради. Импортёр шартномада кўрсатилган вақтда кредит суммасини тўлаб боради. Очиқ счётлар бўйича бериладиган кредитлар фақатгина доимий алоқада бўлган фирмалар ўртасидагина амалга оширилиши мумкин.
Пассив тўлов баланси-тушумлар суммаси тўловлар суммасидан бўлади.
Пул айланиш тезлиги – номинал ялпи ички маҳсулотнинг ўртача йиллик пул массасига нисбати орқали аниқланилади.
Пул массаси - банк тизимининг мажбурияти бўлиб, қўйидаги пассивларни ўз ичига олади:
Рамбурсли кредит-аккредитивни акцептли кредит билан уйғунлашувидир.
Реал инвестициялар (капитал куйилмалар) – пул маблағларини корхонанинг моддий ва номоддий активларига сарфланишидан иборат.
Ревальвация - бу миллий валюта курсининг чет эл валюта курсига нисбатан ошириш. Ревальвация асосан импортни рағбатлантириш ва миллий бозорни ўша мамлакат товарлари билан тўлдириш мақсадида қўлланилади.
Ремолиялаштириш сиёсати- марказий банк томонидан тижорат банклари ихтиёридаги тижорат Векселларни ҳамда қимматбаҳо қоғозларни гаровга олиш ва шу йўл билан кредит беришдир.
Савдо баланси- экспорт ва импорт операциялари бўйича валюта тўловлари ва тушумларининг ҳақиқатдаги суммаси акс эттирилади. Кредитга сотиб олинган товарлар қиймати бу ерда акс эттирилмайди.
Своп (swap) – савдо қоидаларига амал қилган холда битта карзни тулаш бўйича маълум бир муддат ўтгандан сўнг шартларни ўзгартириш бўйича битим.
Своп операцияси - бир валютани спот операцияси бўйича сотиб олиш ва форвард шарти бўйича сотишига ёки форвард шарти бўйича сотиб олиш ва спот шарти бўйича сотишга айтилади.
Спот операциялари - валюта битими тузилгандан сўнг, валюталар икки иш кунида келиб тушадиган операциялар.
Ссуда капитали-қарзга берилган пул ишга солиниб, янгидан пул топиш, даромад олиш учун ишлатилишидир.

Download 143,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish