Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

амлокдорлик 
(туманлар)га бўлинган бўлиб, амлокдорлар 
ҳам қушбеги тавсиясига кўра, амир томонидан тайинла- 
нарди.
Мазкур даврдаги ҳуқуқ манбалари юқоридаги мавзуда 
кўриб чиқилган эди. Бунга кўшимча яна шуни кўрсатиш 
мумкинки, шариат ҳукуқининг таъсири бу даврда ҳам куч­
ли бўлиб қолаверди.
Бухоро амирлигида бу даврда куйидаги асосий жазолар 
қўлланилган: а) пул жарималари; б) таёқ билан уриб тан 
жазоси бериш; в) қамоқ ёки амлокдорхонага қамаш; г) 
беклик марказидаги қамоқхона - турмага қамаш; д) умр­
бод ҳарбий хизматга ёзиш; е) қарзлари учун қарамликка 
бериш; ж) қатл этиш. У ёки бу жазолар биргаликда бери­
лиш и ва қўлланилиши ҳам мумкин бўлган. Қамоқхона- 
ларда сакуташ жазони ўтовчи ёки унинг цариндошлари 
ёки жамоат ҳисобига бўлган. Бухоро қамоқхоналари жуда 
даҳшатли бўлиб, унинг канахона, чаёнхона деб аталувчи 
хоналари бўлган, улар тор, ёруғлик кам тушадиган, бўғиқ
www.ziyouz.com kutubxonasi


ҳаволи бўлганлиги устига маҳбус бўйнидан занжирлар 
билан деворга боғлаб қўйиларди.
XIX асрнинг иккинчи ярмида ҳам Бухоро амири ўз 
халқига нисбатан олганда, мутлақ ҳоким (абсолют мо­
нарх) ҳуқуқидаги ҳукмдор, давлат бошқаруви жиҳатидан 
эса динга таянган Ш арқ яккаҳокимлиги шаклидаги дав­
лат бўлиб қолаверди. Россия империясига нисбатан ол ­
ганда, унинг чекка бир губернияси сифатидаги бу давлат­
нинг бош лиғи Россия императори томонидан тасдиқла- 
ниб, расман унинг адъютанти - шахсий хизматкори \и -
собланган. Халқаро ҳуқуқ қоидаларига кўра эса, у енгил- 
ган, аммо ҳом ийлик остидаги вассал тарзида сақлаб қо- 
линган давлат эди. Умаман олганда, Бухоро амирлигига 
бу даврда қуйидаги ижтимоий-сиёсий ўзгаришлар хос 
бўлди: товар-пул муносабатлари ривожланиб, алмашув 
кенгая бошлади; 
саноат - асосан ишлаб берувчи, хом 
ашё тайёрлаб, уни жўнатиб, етказиб берувчи тармоқ- 
ларнинг вужудга 
келиши 
кучайди; 
маҳаллий 
аҳоли 
ўртасидаги рус саноатига пахта ва бош қа хом аш ёларни 
етказиб берадиган савдогар капиталистлар етишиб чикди; 
подшо амалдорлари маҳаллий аҳолидан турли йўллар 
билан серҳосил, сувли ерларини тортиб олиш и натиж а­
сида деҳқонлар орасида ижарачилик, батракчилик, ҳисса- 
бойчилик кенгая борди; Туркистон ўлкаси бундан кейин 
Рус ҳукуматига бўйсунмаган, унга қарш илик кўрсатган 
киш илар ҳамда инқилобчилар учун сургун ёки бадарға 
жазоларини ўташ жойларидан бирига ай л ан д и .1

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish