Доимий хотира



Download 140 Kb.
bet3/4
Sana03.04.2022
Hajmi140 Kb.
#526005
1   2   3   4
Bog'liq
Доимий хотира

Оператив хотира - киритилувчи маълумот ва дастурларни хотирада саклайди.
Электрон схемалар - компьютер ишини бошкаради. Хотирадаги маълумотлар алмаши-нувини таъминлайди.
Каттиқ магнитли диск (винчестер) ёки юпка дискетларда жамловчилар - маълумотларни укиш ва ёзишни таъминлайди.


2. Монитор (дисплей) - матнли ёки график куринишдаги маълумотларни экранга чика­риш учун мулжалланган курилма хисобланади.
Монитор бевосита видеоадаптер курилмаси бошкарув асосида матн ёки график режимда ишлайди.
Матнли режимда компьютер экрани 25 катор ва 80 устунга булинади. График режим­да эса экран рангли телевизор экрани каби у ёки бу рангга эга булган нукталар мажмуаси (мозоика)га буялади. Айни вактда EGA (Enhanced Graplic Adapter - имкониятининг графикли адаптор), VGA (Video Graphic Array - видеографик матрица), SVGA (Super Ver) турли рангли мониторлар нихоятда кенг таркалган.
3. Клавиатура - компьютерга хар хил белгиларни киритишни таъмин­лайди ва фойдаланувчи компьютер ишини бошкаришда ишлатади.


4.bilet
Protsessor haqida ma’lumot bering
Микропроцессор. Микропроцессор компьютернинг амал бажара­диган кисми булиб, у маълумотларни берилган дастур асосида кайта ишлайди.
Микропроцессор 140 тача турли арифметик ва мантикий амал-ларни бажаради. lВМ русумли компьютерларда Intel типидаги (шу номли фирма ищлаб чикдан) микропроцессорлар ишлатилади. Бу фирма уз фаолияти мобайнида Intel-8080, 80286, 80386, 80486, Pentium, Pentium Рго(профессионал) микропроцессорлари ишлаб чикарган булиб, хозирда факат замон талабларига жавоб берадиган Pentium-3, Pentium-4, Pentium-5 процессорларинигина бозорга чикармокда. Шуни айтиш жоизки, бу процессорлар факат Intel фирмасида Ишлаб чикарилиши шарт эмас. Унинг лицензияси асосида бундай микро­процессорлар ишчи кучи арзон булган Жануби-шаркий Осиё мамла-катларида куплаб ишлаб чикарилмокда (йигилмокда). Бундан ташкари, IBM компьютерларига мослик шартини бажарадиган бошка фирмалар: AMD, Cyrix, Celeron ва хоказолар ишлаб чикарган микроп­роцессорлар хам кенг кулланилади. Аммо бошка фирмалар ишлаб чикарган микропроцессорлар Intel процессорлардан, умуман айтганда, кучсизрок хисобланади. Хозирда ММХ процессорли компьютерлар кенг кулланилади. Процессорларнинг тезлиги мегагерцлар (Мгц) секундларда улчанади.

Download 140 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish