Атроф мухитга таъсирни баҳолаш. 2-Мавзу. Атроф – табиий муҳитни ифлослантирувчи манбалар


Нуктавий ва таркалган манбалардан чикадиган ифлослантирувчилар хар хил метеошароитлар таъсирида хавода тарқалади йиғилади



Download 326,39 Kb.
bet2/8
Sana25.02.2022
Hajmi326,39 Kb.
#259921
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
2 мавзу Атроф мухитга таъсирни баҳолаш 2 мавзу копия

Нуктавий ва таркалган манбалардан чикадиган ифлослантирувчилар хар хил метеошароитлар таъсирида хавода тарқалади йиғилади.

Ифлослантирувчи моддаларнинг атмосферадаги цикли уларнинг мабадан чикишидан бошланади. Ундан кейин уларнинг хавода таркалиши ва сийраклашиши( хаво билан суюлиши) содир булади.

  • Ифлослантирувчи моддаларнинг атмосферадаги цикли уларнинг мабадан чикишидан бошланади. Ундан кейин уларнинг хавода таркалиши ва сийраклашиши( хаво билан суюлиши) содир булади.
  • Ифлослантирувчи моддалар усимлик, тупрок, сув юзаси ва бошкаларга чукканда, ёгингарчилик билан атмосферадан ювилганда ёки космик фазога учиб кетганда - цикл охирига етади.

Айрим холатларда ифлослантирувчилар яна атмосферага кўтарилиши мумкин (кучли шамол шароитида).

  • Айрим холатларда ифлослантирувчилар яна атмосферага кўтарилиши мумкин (кучли шамол шароитида).
  • Улар хавода булган пайтда хар хил физикавий ёки кимёвий узгаришларга учрашлари мумкин.
  • Масалан, атмосферадаги куёш радиацияси таъсирида азот оксидлари ва углеводородлар уртасида узаро таъсир натижасида содир буладиган смог.

Хавонинг бирламчи ифлослантирувчиларининг асосий хоссалари

  • Хавонинг бирламчи ифлослантирувчиларининг асосий хоссалари
  • Ифлослантирувчи номи
  • Асосий хоссалари
  • Хавога чикарадиган манбалар

2.Азот оксиди(IV) NO2

  • 2.Азот оксиди(IV) NO2
  • Кунгир-саригиш газ, уткир хидли,нафас йулларини яллиглантиради, бошка моддалар билан фаол реакцияга киришади.
  • Автотранспортнинг чикинди газлари, ёкилги ёкилиши ва бошкалар.
  • 3.Азот оксиди(II) NO
  • Кучсиз хидли рангсиз газ.Атмосферада азот оксиди га айланади

2.Атмосферанинг ифлосланиш индекси

  • 2.Атмосферанинг ифлосланиш индекси
  • Ҳаво сифатини ва ифосланиши ҳолатини баҳолаш учун комплекс ўлчамсиз катталик –атмосфера ифлосланиши индекси(АИИ) қўлланилади. АИИ моддаларнинг хавфлилик синфлари, сифат стандартлари ва ҳавони ифлосланишининг ўртача даражаларини ҳисобга олади.
  • Кузатишлар асосида битта аралашма учун АИИ қуйидаги формула буйича аниқланади
  • АИИi = ( qi / ЧРЭКу.с.) Ki
  • АИИm = ∑ (qi / ЧРЭКу.с.) Кi
  • АИИm ни ҳисоблаш учун моддалар 5-6 аралашмаларга ҳисобланган АИИi қийматларини солиштириш натижасида танлаб олинади. Агар АИИm қиймати 9 дан ошса, атмосфера юқори ифлосланган ҳисобланади.

Download 326,39 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish