Асаб тизимини текшириш усуллари (методик қўлланма) Тошкент – 2002



Download 218 Kb.
bet9/15
Sana24.02.2022
Hajmi218 Kb.
#220590
TuriТопик
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15
Bog'liq
Методичка Неврологик статусни текшириш усуллари

Ёзувчи патологик рефлекслар.
Бабинский рефлекси: оёқ кафтига ўтмас игна билан чизилганда бош бармоқ юқорига букилиб, қолган бармоқлар елпигич сингари ёйилади.
Оппенгейм рефлекси: бармоқнинг ўрта фалангасининг ташқи юзасидан, болдирнинг олдинги юзасига қараб бармоқ юргизилса, оёқ панжасининг бош бармоги юқорига букилади.
Гордон рефлекси: болдир мускуллари сиқилганда оёқ панжасининг бош бармоги ёки хамма бармоқлар юқорига букилади.
Шеффер рефлекси : аҳилл пайи қаттиқ сиқилганда бош бармоқ юқорига букилади.


Букувчи патологик рефлекслар.
Россолимо рефлекси:
а) Пастки: бемор оёқ панжасининг II - ва V – бармоқ фалангалари юмшогига қисқа-қисқа урилганда бемор фалангаларини кафт томонга букади.
б) Юқори: бемор қўлининг II- ва V- бармоқлар фалангалари юмшогига урилганда бош бармоқни тезда кафт томонга букади.
Бехтерев - Мендель рефлекси: Неврологик болгача билан оёқ кафтининг ён юзалар бўйлаб III-IV бармоқ асосига урилганда, бемор II- ва V-бармоқлари томонига букади.
Жуковский рефлекси: оёқ кафтининг ўртасига урилганда, оёқ панжаси бармоқлари кафт томонга букилади.
Патологик рефлекслар, пирамида тутамининг шикастланишини, марказий фалажлик ёки парезини аниқлашда аҳамиятга эга.
Экстра пирамида системасига мия устуни ва катта ярим шарларда жойлашган кўп сонли ҳужайрали тузилмалар ва уларнинг афферент қисми ва эфферент бирикмалари киради. Э.С. нинг асосий қисми бўлиб катта ярим шарларнинг чуқур қаватида жойлашган, пўстлоқ ости тугунлари ва базал ганглиялар ҳисобланади. Пўстлоқ ости тугунлари тез бажариладиган ҳаракатларга тайёргарликни таъминлайди: У паллидар ва стриар системага бўлинади. Паллидар системага: pallidum, қора субстанция ва қизил ядро киради. Стриар системага: тишли ядро, putamen. Стриар система зарарланганда гиперкинетик-гипотоник синдром келиб чиқади, паллидар система зарарланганда эса акинетик-ригидли синдром келиб чиқади.



Download 218 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish