Анъана ва инновациялар (XIX аср охири XX аср бошлари)



Download 7,56 Mb.
Pdf ko'rish
bet37/45
Sana26.03.2022
Hajmi7,56 Mb.
#511198
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   45
Bog'liq
Туркистонда тиббиёт анъана ва инновациялар

(vomissement)
булиб, баъзида олти ойгача мунтазам да- 
вом этган. Асаб безовталиги 
(tremblement nerveux)
х,ам бутун 
амирлик буйлаб кенг таркалган1
2.
Бухорода тери касалликларидан захм (сифилис) 
(syphilis)
ута хавфли формаларда учраган. У билан хасталанган бемор- 
лар ё касалликдан, ё уни нотугри даволашдан нобуд булишган. 
Чунки макаллий табиблар томонидан уни даволашда симоб 
(тегсиге)
ишлатилиб, касаллик ривожланиш даражасини ино- 
батга олмаган колда унинг катта дозасидан фойдаланилган3.
Бухорода чечак 
(petit verole)
касаллиги х,ам кенг таркалиб, 
беморларда огир формада кечган. Болалар уртасида рахит 
(Rachitis)
касаллиги кенг таркалган. Балх кудуди аколиси тур- 
ли офтальмологик ва бод 
(Rhumatismes)
касалликларидан куп 
азият чеккан4.
Хива хонлигидаги табобат какида француззабон манба- 
ларда куп маълумот берилмаган. Бу ерда табобат ходимла- 
ри касалликларнинг юзага келиши какида чукур билимга эга 
булмай, факат ташки белгиларни кузатган колда беморни 
даволаганлар. Купгина колларда даво касалликнинг баркам 
берилишига таъсир курсатмаган. Масалан, «безгакнинг кучли 
хавфида, яъни тана кароратининг юкори булишида муздан 
фойдаланилиб, беморнинг баттаррок калтирашига сабаб бул- 
ган. Улар тушкунликка берилган беморларни бу колатдан олиб 
чик;иш учун стимуляторлардан фойдаланишган»5. Шунингдек, 
амалиётчилар бошдан кон окизишни зулук ёрдамида куллаган- 
лар. Хивада табиблик наслдан-наслга утиб борган. Амалиётчи
1 Dubeux L., Valmont V.M. L'Univers, ou histoire et description de tous les peuples. 
Tartarie, Beloutchistan, Boutan et Nepal, Afganistan. - Paris: Typographic de Firmin 
Didot Freres, 1848. - P.7 - 8.
2 Уша жойда. - P.8.
3Уша жойда.
■•Уша жойда.
5 Уша жойда. - Р.73.
2 0 9


табиблар бир канча усимликпарнинг аник; хусусиятларини х,ам- 
да жарокатни боглашни яхши узлаштиришган.
Кукон 
х о н л и г и
табобати х,акида кам маълумотлар оз, факат 
айрим касалликларнинг даволаниши какидаги курсатмалар 
мавжуд. Кукрак кафасидаги етишмовчиликларни даволашда 
ёввойи атиргул илдизини кайнатиб, асал ва ёг кушиб тайёр- 
ланган чойдан фойдаланилган. Кичима (к;утир) ёки бошка тери 
касалликлари пайдо булганда шур кулмак сувларга ювиниш 
тавсия этилган. Суяклардаги огрикни бартараф этишда кузда 
йигиб куритилган куй гунгини ёкиб, беморнинг оёкдари унинг 
бугига тутилган ва тананинг зарарланган кисми ёпилиб, буг- 
да димланган. Турли шишларни даволашда узларига маълум 
булган усимликлар дамламасидан кул компресс килинган.
Оёк огригида кумирда ёкиладиган киноварь (кизил ранг- 
ли минерал, симоб сульфид, симоб рудаси) фумигациясидан 
(дудлаш) фойдаланилган. Кукон хонлигида совук уриши ва 
турли яраларни даволашда зарарланган тана аъзосини куй 
ичаги ёкиб, унинг тутунида даволаганлар. Суяк синиши колат- 
ларида беморларга мис кукуни ва баъзи бир минерал тошлар- 
нинг майдаланган кукунини истеъмол килиш тавсия этилган.
Айрим колатларда беморлар янги суйилган кайвон териси- 
га ураб даволанган, шунингдек, киноварь (симоб-сулфид ки­
зил рангли минерали), куйнинг кони, эритилган думба ёги каби 
нохуш препаратларни ичиш тавсия килинган. Безгак ва кутур- 
ган ит тишлаган беморлар кам узига хос усуллар билан да­
воланган. Бунинг учун «tilegus» деб номланган кушнинг кафти 
куритилиб, кукунга айлантирилиб, сув кушиб, дамлама тайёр- 
ланиб, беморга суртилган.
Бу даврда табиий ресурслардан фойдаланиш амалиётини 
кам кузатиш мумкин. 1873 йили Санкт-Петербургда француз 
тилида чоп этилган «Туркистон каталоги»1 х,ам улка табобати
’ Catalogue de la section duTurkestan. Preceded’une notice topographique. Publib 
par la commission Imperiale Russe. - St-Petersbourge: Imprimerie Trenke & Fusnot 
(Journal de St-Petersbourge), 1873. - P.48.
2 1 0


ва табиий ресурслари *акида илмий ва статистик маълумот- 
лар берувчи манба саналади. Рисоланинг нашр этилиши *аки- 
да уша давр матбуоти са^ифаларида куйидаги маълумотлар 
келтирилган. «Мазкур рисола Вена Молия вазирлиги *омийли- 
гида Бутунжа>;он кургазмаси намойиши учун чоп этилди. Унда 
Туркистон улкасининг географик тавсифи келтирилиб, харита- 
лар *ам илова килинган. Кургазманинг Туркистон булими улка 
маданиятига оид турли предметларни тавсифлаш учун тузил- 
ган булиб, асосан Маев ва Буняковскийнинг материалларидан 
кенг фойдаланилган. Афсуски, китобда руслар истилосининг 
тарихий очерклари уз аксини топмаган»1.
Каталогда Туркистон топографияси *акидаги кайдлар; Етти- 
сув вилояти; Сирдарё вилояти; Орол денгизи каби параграф- 
лар мавжуд. Шунингдек, унинг иккинчи кисмида этнография, 
ипакчилик, пахта етиштириш, когоз ишлаб чицариш, кандирь 
етиштириш, курилиш материаллари ва жихдзлари, ef етишти­
риш, ун ма^сулотлари каби сох;алар билан бирга тамаки ма*- 
сулотлари, косметика махдулотлари ва медикаментлар *а^ида 
*ам маълумотлар келтирилган.
Хусусан, каталогнинг тамаки махдулотлари *ак,идаги булими- 
да тамаки, яшил тамаки, кукнор, опиум (корадори), наша каби- 
лар келтирилган. Кукнор *акида батафсил маълумот берилган, 
«табибларнинг фикрича, гам-к;айгуни унутиш учун мах;аллий а*о- 
ли кукнорни сувда кайнатиб, дамлама тайёрлаб ичган. Дастлаб 
улар кучсиз дозада ичиб, кейинчалик уни ошириб борадилар. 
Ундан воз кечишда *ам худди шундай доза аста-секин камайти- 
рилади. Табибларнинг фикрича, ундан тупик; кутулишнинг иложи 
йук. Чунки бемор ичкиликка берилиб колади. Аксарият лолларда 
улар дозани олдингидан кура ошириб боришни маъкул куради»1
2.
1 По поводу брошюры: «Catalogue de la section du Turkestan» 
II
Санкт-Петер­
бургские ведомости. 1873. №245.
2 Catalogue de la section du Turkestan. Preceded'une notice topographique. Publie 
par la commission Imperiale Russe. - St-Petersbourge Imprimerie Trenke & Fusnot 
(Journal de St-Petersbourge), 1873. - P.70.
211


Табиблар фикрича, кукнорни меъёридан ортик истеъмол 
килиш организмни кувватсизлантириб, инсоннинг табиий ку- 
чини камайтириб, маънавий тубанликка бошлаб боради. Х^еч 
кандай ишга хокиш кол май, локайдлик устун келади. Пекин яна 
кукнор ича бошласа, унинг кучига куч кушилиб, ишлаш, х,аётга 
кизикиш пайдо булади. Кукнорнинг инсон организмига таъсири 
куп ухлаш билан ифодаланади ва у атрофидаги х,амма нарса- 
га бефарк булиб, кучли уйку таъсирида колади.
Бу гиёхданд моддани доимий истеъмол килиш тананинг 
умумий кувватсизланишини келтириб чикаради, куч ва иштака 
йуколади. Ма*аллий табиблар фикрича, ушбу гиёкванд модда­
ни истеъмол килмайдиган соглом ва кучли организмни нобуд 
килиш учун турт бошдан иборат кукнор етарли булган.
Табобатда нефть махдулотларидан *ам кисман фойдала- 
нилган. Хусусан, Намангандан 40 верст узокликда жойлашган 
Мойбулокда нефт мавжудлиги эслатиб утилади. «Сартлар ки­
чима (кутир) касаллигини даволашда нефтдан фойланишади. 
Бундан ташкари, улар нефтни дошкозонда буглаб кайнатиб, 
асфальт кам тайёрлашади»1.
Аёлларнинг деярли барча косметика воситалари улканинг 
макаллий усимликларидан тайёрланилган. Жуда оз кисми 
Россиядан келтирилган. Усма 

Download 7,56 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   33   34   35   36   37   38   39   40   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish