Амир Темур давлатида бошқарув тизими ва қўшин тузилиши



Download 0,84 Mb.
bet10/29
Sana05.06.2022
Hajmi0,84 Mb.
#638382
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29
Bog'liq
Oʻzbekiston tarixi Temuriylar Shayboniylar

Кўксарой. Амир Темур бунёд эттир-ган иккинчи улкан иморат Кўксарой номи билан машҳур. Шахарнинг кун ботар томонидаги қалҳа — Арки Олий қиёфаси анча ўзгарди. Амир Темур бу ерда атро­фи мустаҳкам ўралган қалъа бунёд эттирди, маҳобатли дарвозахоналар қурдирди, қалҳа ичига махсус обмўри орқали сув келтирди.
Бу ерда қад кўтарган «тўрт ошёнлик» Кўксарой ҳар жиҳатдан ажралиб турар­ди. Сарой теварагини латиф Бўстонсарой боғи қуршаб турган. Кўксаройнинг тўрт қаватли улкан иморат бўлганлиги унинг нақадар улуғвор, маҳобатли ва ноёб эканлигидан дарак беради.
Амир Темур Жоме масжиди. Бу буюк меъморий обида Соҳибқирон тасдиқлаган лойиҳа асосида бошланиб, жуда тез суръатлар (1399—1404) билан қурилган. Бу иншоот ўша даврнинг энг катта ва энг муҳташам Жоме масжиди бўлиши керак эди. Худди шундай қилиб қурилди. Масжиднинг сақланиб қолган қолдиқлари ҳам ўз маҳобати билан ҳайратга солади.
Туман оқа масжиди. Шоҳи Зинда меъморий ҳазираси — некрополи энг юқорисидаги ҳовлининг ғарбий томонида ўзаро боғланган икки бино — масжид ва мақбара бор.
Масжиднинг чўзинчоқ хонасига учта эшикдан кириш мумкин. Ўртадаги эшикка чортоқ орқали ўтамиз. Масжиднинг меъморий конструктив тузилиши — равоқ ва гумбазлар, изора ва муқарнаслар ўзаро мутаносиб белгиланган. Жанубий эшик устидаги кошинли битик таржимаси: «Ҳазрати Малика Хайруннисо Туман ока, одил Амир Мусонинг қизи, Аллоҳ уни ёрлақасин ва раҳматига мушарраф этсин, Аллоҳ таолонинг иродаси ила ушбу масжид пойдеворини қурдирди»3. Ушбу тарихий битик муҳим аҳамиятга эга: дарвоқе, масжидни бунёд этган шахс «Ҳазрати мали­ка» Туман оқа Амир Мусо қизи, унинг болалигидаги исми Хайруннисо эканлиги тасдиқланади.
Масжиднинг шимол томонига туташ мақбара ҳам малика номи билан боғлиқ.
Туман оца мацбараси. Мақбара мўҳжазгина чорси хонадан иборат. Тўрт тарафидаги равоқлар юқорида саккиз рах-ли равоқчалар ҳалқаси орқали гумбаз ости безакларига боғланган.
Ташқи томондан хушкад кошинкорий пештоқи ва баланд кўк гумбази билан киши диққатини жалб этади. Бинонинг ички ва ташқи безаклари ўз касбининг моҳир усталари томонидан бажарилгани кўзга яққол ташланади. Бино пештоқи бе­заклари ичида муҳим тарихий маҳлумот-лар қисман сақланиб қолган.
Бино санаси 808 ҳижрий, яҳни 1405 йил деб кўрсатилган. «Аллоҳ унинг салтанатини давомий айласин» сўзлари Амир Темурга нисбатан айтилгани сезилиб турибди.

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish